Цврста киселина

Од Википедија — слободната енциклопедија

Цврсти киселиникиселини кои се нерастворливи во медиумот за реакција. Тие често се користени како хетерогени катализатори.

Примери[уреди | уреди извор]

Повеќето киселини во цврста состојба се органски киселини како што се оксална киселина, винска киселина, лимонска киселина, малеинска киселина итн. Примери на неоргански цврсти киселини се силико-алуминати (зеолити, алумина, силико-алуминофосфат) и сулфат цирконија. Многу оксиди на преодни метали се кисели, вклучувајќи титанија, цирконија и ниобија.[1] Таквите киселини се користат при разложување. Многу цврсти Бренстедови киселини се користени и индустриски, вклучувајќи полистирен сулфонат, цврста фосфорна киселина, ниобна киселина и хетеро полиоксометалати.[2]

Примени[уреди | уреди извор]

Цврстите киселини се користени во катализата во многу индустриски хемиски постапки, од каталитичко пукање во големи размери при рафинирање на нафта до синтеза на различни фини хемикалии.[3]

Една примена во големи размери е алкилирањето, на пр., комбинацијата на бензен и етилен за да се добие етилбензен. Друга примена е преуредување на циклохексанон оксим во капролактам.[4] Многу алкил амини се подготвуваат со аминирање на алкохоли, катализирани од цврсти киселини.

Зеолит, ZSM-5 е широко користен како цврст киселински катализатор.

Цврстите киселини може да бидат користени како електролити во горивни ќелии.[1]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Boysen, Dane A.; Uda, Tetsuya; Chisholm, Calum R. I.; Haile, Sossina M. (2 јануари 2004). „High-Performance Solid Acid Fuel Cells Through Humidity Stabilization“ (PDF). Science (англиски). 303 (5654): 68–70. Bibcode:2004Sci...303...68B. doi:10.1126/science.1090920. ISSN 0036-8075. PMID 14631049.
  2. Busca, Guido (1 ноември 2007). „Acid Catalysts in Industrial Hydrocarbon Chemistry“. Chemical Reviews. 107 (11): 5366–5410. doi:10.1021/cr068042e. ISSN 0009-2665.
  3. „Solid Acid Catalysis: From Fundamentals to Applications“. CRC Press. Посетено на 12 ноември 2022.
  4. Röper, Michael; Gehrer, Eugen; Narbeshuber, Thomas; Siegel, Wolfgang (15 јуни 2000), „Acylation and Alkylation“, Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry (англиски), John Wiley & Sons, Ltd, doi:10.1002/14356007.a01_185, ISBN 978-3-527-30673-2, Посетено на 12 ноември 2022