Хаплогрупа V (мтДНК)

Од Википедија — слободната енциклопедија
(Пренасочено од Хаплогрупа V (mtDNA))
Хаплогрупа V
Можно време на потеклоOver 14,000 years BP [1]
Можно место на потеклоЕвропа (јужна)
ПредокHV0a
ПотомциV1, V2, V3, V4, V5, V6, V7, V8, V9, V10, V11, V12, V14, V15, V16, V17, V18, V22, V23, V24, V25, V26, V27, V28
Дефинирање на мутации4580[2]

Хаплогрупата V е човечка митохондријална ДНК (мтДНК) хаплогрупа. Се верувало дека кладот настанал пред повеќе од 14.000 години во Јужна Европа.

Потекло[уреди | уреди извор]

Хаплогрупата V произлегувала од подкладата HV0a на хаплогрупата HV. Во 1998 година се тврдело дека V се проширила низ Европа од засолниште од леденото доба во Иберија.[3] Меѓутоа, поновите проценки за датумот на V би го сместиле во неолитот.

Дистрибуција[уреди | уреди извор]

Хаплогрупата V е релативно ретка мтДНК хаплогрупа, која се јавува кај околу 4% од домородните Европејци.[4] Неговата најголема концентрација е кај народот Саами од северна Феноскандија (~ 59%). Пронајден е на фреквенција од приближно 10% меѓу Мариите од регионот Волга-Урал, што доведува до сугестија дека овој регион може да биде изворот на V меѓу Саами.[5][6] Хаплогрупата V била забележана на повисоки од просечните нивоа кај Кантабријците (15%) од северна Иберија,[7] и меѓу соседните баскиски (10,4%).[8]

Хаплогрупата V се наоѓа и во делови од северозападна Африка. Тој е главно концентриран меѓу Туарезите кои ја населувале областа Гором-Гором во Буркина Фасо (21%),[9] Сахрави во Западна Сахара (17,9%),[10] и Берберите од Матмата, Тунис (16,3%).[11] Ретката подклада V7a се јавувала кај Алжирците во Оран (1,08%) и Регуибате Сахрави (1,85%).[12]

Античка ДНК[уреди | уреди извор]

MtDNA хаплогрупата V е пријавена во неолитски остатоци од културата на линеарната керамика во Халберштат, Германија в. 5000 п.н.е.[13] и Деренбург Меренстиг, Германија в. 4910 п.н.е.[14] Хаплогрупата V7 била пронајдена во репрезентативни примероци од културата на Мајкоп во ископувањата спроведени од Алексеј Резепкин.[15] Хаплогрупата V е откриена кај претставниците на културата Трипилска и Унетице.[16][17]

Хаплогрупата V, исто така, е пронајдена меѓу иберомауруските примероци кои датираат од епипалеолитот на праисториската локација Тафоралт 14.000 години БП.[18]

Хаплогрупата V е пронајдена и меѓу примероците од културата на Сомогивар-Винковци кои датираат од бронзеното доба од Западна Унгарија https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2022.02.03.478968v1.full.pdf

Дрво[уреди | уреди извор]

Ова филогенетско дрво на хаплогрупата V потклади се засновало на трудот на Манис ван Овен и Манфред Кајзер Ажурирано сеопфатно филогенетско дрво на глобалната варијација на човечката митохондријална ДНК и последователните објавени истражувања.

  • В
    • V1
      • V1a најден претежно од централна до североисточна Европа
        • V1a1 пронајден во Скандинавија (вклучувајќи ја Лапонија), Финска и балтичките земји
        • V1a2 пронајден во Полска од бронзеното време
      • V1b пронајден во Германија, Полска
    • V2 пронајден на Британските острови
      • V2a пронајден во Ирска
      • V2b пронајден во Англија, Германија, Данска, Полска, Шпанија
        • V2b1
      • V2c пронајден во Норвешка, Данска, Англија, Ирска, Швајцарија
    • V3 пронајден во северозападна Европа / пронајден во доцниот неолит во Унгарија (Bell Beaker)
      • V3b
      • V3c пронајден во северна, централна и источна Европа
    • V4 пронајден во Франција
    • V5 пронајден во Лапонија
    • V6 пронајден во северозападна Европа
    • V7
      • V7a се наоѓа најмногу во словенските земји, но и во Скандинавија, Германија и Франција[19]
      • V7b пронајден во источна Европа и Франција[20]
    • V8 пронајден во Северна Европа
    • V9
      • V9a пронајден на Британските острови
        • V9a1
        • V9a2 пронајден во Ирска, Англија, Шкотска (Шетланд), Данска
    • V10 пронајден на Британските острови, северозападна Франција и Шведска / пронајден во Bell Beaker Шкотска
      • V10a пронајден во Шведска, Ирска, Шпанија
      • V10b пронајден во ЕБА Англија
    • V11 пронајден во Италија (Калабрија)
    • V12 пронајден во Германија
    • V13 пронајден во Полска и Русија
    • V14 пронајден во Полска и Иберија
    • V15 пронајден во Англија, Норвешка и Ерменија
    • V16 пронајден во Британија, Германија и Данска
    • V17 пронајден во Англија / пронајден во Франција од доцниот неолит
    • V18 пронајден во Холандија, Германија и Италија
      • V18a пронајден во словенските земји, Шведска, Данска, Шпанија и Холандија[22]
    • V19 пронајден во Обединетото Кралство (вклучувајќи ја и Северна Ирска), Ирска
    • V20 пронајден во Норвешка
    • V21
    • V22 пронајден во Шпанија (вклучувајќи Баскијците) и Франција (Баскијците)
    • V23
    • V24
    • V25 пронајден во Јужна Европа, Берберите од Алжир и Мароко
    • V26 пронајден во Данска и Германија
    • V27 пронајден во Данска
    • V28 пронајден во Данска
    • V29
    • V30
    • V31
    • V32
    • V33
    • V34
    • V35
    • V36
    • V37
    • V38
    • V39
    • V40
    • V41
    • V42
    • V43
    • V44
    • V45
    • V46
    • V47
    • V48
    • V49
    • V50
    • V51
    • V52
    • V53
    • V54
    • V55
    • V56
    • V57
    • V58
    • V59
    • V60
    • V61
    • V62
    • V63
    • V64
    • V65
    • V66
    • V67
    • V68
    • V69
    • V70
    • V71
    • V72
    • V73
    • V74
    • V75
    • V76
    • V77
    • V78

Исто така види[уреди | уреди извор]

Предлошка:MtDNA

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Behar DM, и др. (2012). „A "Copernican" Reassessment of the Human Mitochondrial DNA Tree from its Root“. The American Journal of Human Genetics. 90 (4): 675–684. doi:10.1016/j.ajhg.2012.03.002. PMC 3322232. PMID 22482806.
  2. van Oven M, Kayser M (Feb 2009). „Updated comprehensive phylogenetic tree of global human mitochondrial DNA variation“. Human Mutation. 30 (2): E386–94. doi:10.1002/humu.20921. PMID 18853457. S2CID 27566749.
  3. „mtDNA Analysis Reveals a Major Late Paleolithic Population Expansion from Southwestern to Northeastern Europe“. American Journal of Human Genetics. 62 (5): 1137–1152. 1998. doi:10.1086/301822. PMC 1377079. PMID 9545392.
  4. Bryan Sykes (2001). The Seven Daughters of Eve. London; New York: Bantam Press. ISBN 978-0393020182.
  5. „A recent genetic link between Sami and the Volga-Ural region of Russia“. European Journal of Human Genetics. 15 (1): 115–120. 2007. doi:10.1038/sj.ejhg.5201712. PMID 16985502.
  6. „The Western and Eastern Roots of the Saami—the Story of Genetic "Outliers" Told by Mitochondrial DNA and Y Chromosomes“. American Journal of Human Genetics. 74 (4): 661–682. 2004. doi:10.1086/383203. PMC 1181943. PMID 15024688.
  7. „Y chromosome and mitochondrial DNA characterization of Pasiegos, a human isolate from Cantabria (Spain)“ (PDF). Annals of Human Genetics. 67 (Pt 4): 329–39. Jul 2003. CiteSeerX 10.1.1.584.4253. doi:10.1046/j.1469-1809.2003.00045.x. PMID 12914567. Архивирано од изворникот (PDF) на 2007-04-04. Посетено на 2012-08-08.
  8. „Supplemental Data Correcting for Purifying Selection: An Improved Human Mitochondrial Molecular Clock“. The American Journal of Human Genetics. 84 (6): 82–93. 2009. doi:10.1016/j.ajhg.2009.05.001. PMC 2694979. PMID 19500773.
  9. Luísa Pereira; Viktor Černý; María Cerezo; Nuno M Silva; Martin Hájek; Alžběta Vašíková; Martina Kujanová; Radim Brdička; Antonio Salas (17 March 2010). „Linking the sub-Saharan and West Eurasian gene pools: maternal and paternal heritage of the Tuareg nomads from the African Sahel“. European Journal of Human Genetics. 18 (8): 915–923. doi:10.1038/ejhg.2010.21. PMC 2987384. PMID 20234393.
  10. S. Plaza; F. Calafell; A. Helal; N. Bouzerna; G. Lefranc; J. Bertranpetit; D. Comas (July 2003). „Joining the Pillars of Hercules: mtDNA Sequences Show Multidirectional Gene Flow in the Western Mediterranean“. Annals of Human Genetics. 67 (4): 312–328. doi:10.1046/j.1469-1809.2003.00039.x. PMID 12914566.
  11. „Mitochondrial DNA heterogeneity in Tunisian Berbers“. Annals of Human Genetics. 68 (Pt 3): 222–33. May 2004. doi:10.1046/j.1529-8817.2004.00096.x. PMID 15180702.
  12. Asmahan Bekada; Lara R. Arauna; Tahria Deba; Francesc Calafell; Soraya Benhamamouch; David Comas (September 24, 2015). „Genetic Heterogeneity in Algerian Human Populations“. PLOS ONE. 10 (9): e0138453. Bibcode:2015PLoSO..1038453B. doi:10.1371/journal.pone.0138453. PMC 4581715. PMID 26402429.
  13. W. Haak et al., Ancient DNA from the First European Farmers in 7500-Year-Old Neolithic Sites, Science, vol.
  14. W. Haak, et al., Ancient DNA from European Early Neolithic Farmers Reveals Their Near Eastern Affinities, PLOS Biology, vol.
  15. A. V. Nedoluzhko, E. S. Boulygina, A. S. Sokolov, S. V. Tsygankova, N. M. Gruzdeva, A. D. Rezepkin, E. B. Prokhortchouk.
  16. A. G. Nikitin et al. (2010) Comprehensive site chronology and ancient Mitochondrial DNA analysis from Verteba cave – a trypillian culture site of eneolithic Ukraine
  17. Unetice Culture (c. 2300-1600 BCE)
  18. Bernard Secher; Rosa Fregel; José M Larruga; Vicente M Cabrera; Phillip Endicott; José J Pestano; Ana M González (2014). „The history of the North African mitochondrial DNA haplogroup U6 gene flow into the African, Eurasian and American continents“. BMC Evolutionary Biology. 14 (1): 109. Bibcode:2014BMCEE..14..109S. doi:10.1186/1471-2148-14-109. PMC 4062890. PMID 24885141.
  19. Brook, Kevin Alan (2022). The Maternal Genetic Lineages of Ashkenazic Jews. Academic Studies Press. стр. 118–119. doi:10.2307/j.ctv33mgbcn. ISBN 978-1644699843.
  20. Brook, Kevin Alan (2022). The Maternal Genetic Lineages of Ashkenazic Jews. Academic Studies Press. стр. 119. doi:10.2307/j.ctv33mgbcn. ISBN 978-1644699843.
  21. „PhyloTree.org | tree | R0“.
  22. Brook, Kevin Alan (2022). The Maternal Genetic Lineages of Ashkenazic Jews. Academic Studies Press. стр. 120–121. doi:10.2307/j.ctv33mgbcn. ISBN 978-1644699843.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]