Киргиски јазик: Разлика помеѓу преработките
[проверена преработка] | [проверена преработка] |
Нема опис на уредувањето |
|||
Ред 16: | Ред 16: | ||
Киргискиот јазик го зборуваат околу 4 милиони луѓе во Киргистан, но и во околните [[Кина]], [[Авганистан]], [[Казахстан]], [[Таџикистан]], како и во киргиската дијаспора во [[Турција]], [[Узбекистан]], [[Пакистан]] и [[Русија]]. Првично, киргискиот јазик се пишувал со [[Униформирана турска азбука|униформираната турска азбука]]<ref>Kyzlasov I.L. ''"Runiform scripts of Eurasian steppes"'', Eastern Literature, Moscow, 1994, pp.80 on, ISBN 5-02-017741-5, with further bibliography</ref>, која постепено била заменета со модифицираното [[персиско-арапско писмо]]. Персиско-арапското писмо се користело до средината на [[20 век]], кога за еден доста краток период се вовела [[латиница]]та, но таа била заменета со [[кирилица]]та за време на [[СССР]]. Денес, кирилицата останала доминантно писмо за запишување на јазикот. Кога Киргистан станал независен во државата имало движење за замена на кирилицата со латиница, но тоа до денес не се остварило. |
Киргискиот јазик го зборуваат околу 4 милиони луѓе во Киргистан, но и во околните [[Кина]], [[Авганистан]], [[Казахстан]], [[Таџикистан]], како и во киргиската дијаспора во [[Турција]], [[Узбекистан]], [[Пакистан]] и [[Русија]]. Првично, киргискиот јазик се пишувал со [[Униформирана турска азбука|униформираната турска азбука]]<ref>Kyzlasov I.L. ''"Runiform scripts of Eurasian steppes"'', Eastern Literature, Moscow, 1994, pp.80 on, ISBN 5-02-017741-5, with further bibliography</ref>, која постепено била заменета со модифицираното [[персиско-арапско писмо]]. Персиско-арапското писмо се користело до средината на [[20 век]], кога за еден доста краток период се вовела [[латиница]]та, но таа била заменета со [[кирилица]]та за време на [[СССР]]. Денес, кирилицата останала доминантно писмо за запишување на јазикот. Кога Киргистан станал независен во државата имало движење за замена на кирилицата со латиница, но тоа до денес не се остварило. |
||
==Писмо== |
|||
{{main|Киргиска азбука}} |
|||
Киргискиот јазик кој се користи во [[Киргистан]] користи [[кирилица]] за негово запишување и воедно кирилицата е официјално писмо во државата. Персиско-арапското писмо се користи за запишување на киргискиот јазик кој се зборува во [[Кина]]. |
|||
{| class="wikitable" |
|||
| align="center" style="background:#f0f0f0;"|'''кирилица''' |
|||
| align="center" style="background:#f0f0f0;"|'''персиско-арапско''' |
|||
| align="center" style="background:#f0f0f0;"|'''транслитерација''' |
|||
| align="center" style="background:#f0f0f0;"|'''македонски''' |
|||
|- |
|||
| Бардык адамдар өз беделинде жана укуктарында эркин жана тең укуктуу болуп жаралат. Алардын аң-сезими менен абийири бар жана бири-бирине бир туугандык мамиле кылууга тийиш.||align="right"|باردىق ادامدار ۅز بەدەلىندە جانا ۇقۇقتارىندا ەركىن جانا تەڭ ۇقۇقتۇۇ بولۇپ جارالات.۔ الاردىن اڭ-سەزىمى مەنەن ابئيىرى بار جانا بئرى-بئرىنە بئر تۇۇعاندىق مامئلە قىلۇۇعا تئيىش.||Bardyk adamdar öz bedelinde žana ukuktarynda erkin žana teŋ ukuktuu bolup žaralat. Alardyn aŋ-sezimi menen abijiri bar žana biri-birine bir tuugandyk mamile kyluuga tijish.||Ситe чoвeчки суштeствa сe рaѓaaт слoбoдни и eднaкви пo дoстoинствo и прaвa. Tиe сe oбдaрeни сo рaзум и сoвeст и трeбa дa сe oднeсувaaт eдeн кoн друг вo дуxoт нa oпштoчoвeчкaтa припaднoст. |
|||
|} |
|||
== Гласовен систем == |
== Гласовен систем == |
Преработка од 00:38, 28 јуни 2011
Киргиски јазик | |
---|---|
Кыргыз тили, قىرعىز تىلى Kyrgyz tili | |
Застапен во | Киргистан, Авганистан, Пакистан, Таџикистан, Кина, Русија и дијаспората. |
Говорници | околу 4.5 милиони |
Јазично семејство | |
Писмо | киргиска азбука |
Статус | |
Службен во | Киргистан |
Јазични кодови | |
ISO 639-1 | ky |
ISO 639-2 | kir |
ISO 639-3 | kir |
Киргискиот јазик (кыргыз тили, قىرعىز تىلى) е турски јазик кој е официјален јазик во Република Киргистан, покрај рускиот. Генетички, киргискиот јазик е сроден со алтајските јазици, но сепак киргискиот јазик е сроден и разбирлив со околните турски јазици.
Киргискиот јазик го зборуваат околу 4 милиони луѓе во Киргистан, но и во околните Кина, Авганистан, Казахстан, Таџикистан, како и во киргиската дијаспора во Турција, Узбекистан, Пакистан и Русија. Првично, киргискиот јазик се пишувал со униформираната турска азбука[1], која постепено била заменета со модифицираното персиско-арапско писмо. Персиско-арапското писмо се користело до средината на 20 век, кога за еден доста краток период се вовела латиницата, но таа била заменета со кирилицата за време на СССР. Денес, кирилицата останала доминантно писмо за запишување на јазикот. Кога Киргистан станал независен во државата имало движење за замена на кирилицата со латиница, но тоа до денес не се остварило.
Писмо
Киргискиот јазик кој се користи во Киргистан користи кирилица за негово запишување и воедно кирилицата е официјално писмо во државата. Персиско-арапското писмо се користи за запишување на киргискиот јазик кој се зборува во Кина.
кирилица | персиско-арапско | транслитерација | македонски |
Бардык адамдар өз беделинде жана укуктарында эркин жана тең укуктуу болуп жаралат. Алардын аң-сезими менен абийири бар жана бири-бирине бир туугандык мамиле кылууга тийиш. | باردىق ادامدار ۅز بەدەلىندە جانا ۇقۇقتارىندا ەركىن جانا تەڭ ۇقۇقتۇۇ بولۇپ جارالات.۔ الاردىن اڭ-سەزىمى مەنەن ابئيىرى بار جانا بئرى-بئرىنە بئر تۇۇعاندىق مامئلە قىلۇۇعا تئيىش. | Bardyk adamdar öz bedelinde žana ukuktarynda erkin žana teŋ ukuktuu bolup žaralat. Alardyn aŋ-sezimi menen abijiri bar žana biri-birine bir tuugandyk mamile kyluuga tijish. | Ситe чoвeчки суштeствa сe рaѓaaт слoбoдни и eднaкви пo дoстoинствo и прaвa. Tиe сe oбдaрeни сo рaзум и сoвeст и трeбa дa сe oднeсувaaт eдeн кoн друг вo дуxoт нa oпштoчoвeчкaтa припaднoст. |
Гласовен систем
Самогласки
Предни | Задни | |||
---|---|---|---|---|
незаоблени | заоблени | незаоблени | заоблени | |
затворени | i | y | ɯ | u |
средни | e | ø | o | |
отворени | ɑ |
Согласки
лабијални | дентално/ алвеоларни |
посталвеоларно- алвеоларни |
непчани | меконепчани увеларни | |
---|---|---|---|---|---|
носни | m | n | ŋ | ||
експлозивни | p b | t d | k/q g/ʁ | ||
африкатни | tʃ dʒ | ||||
фрикативни | f v | s z | ʃ | ||
латерални | l | ||||
треперливи | r | ||||
апроксимантни | j |
Наводи
- ↑ Kyzlasov I.L. "Runiform scripts of Eurasian steppes", Eastern Literature, Moscow, 1994, pp.80 on, ISBN 5-02-017741-5, with further bibliography
Оваа статија поврзана со алтајските јазици е никулец. Можете да помогнете со тоа што ќе ја проширите. |
|