Киргиска азбука

Од Википедија — слободната енциклопедија

Киргиска азбука е термин кој се користи да се означат три различни писма кои се користат/ користеле за запишување на киргискиот јазик. Во Киргистан, јазикот се пипува со кирилица, каде ова писмо е официјално на целата територија на државата. Во минатото јазикот се пишувал и со латинично писмо, но денес е скоро во целосна неупотреба. Во НР Кина, во Автономната префектура Кизилу-Киргиз, киригискиот јазик официјално се пишува со персиско-арапско писмо.

Арапското писмо било традиционално за запишување на киргискиот јазик до воведувањето на првата латинична азбука во 1927 година. Подоцна латиницата била заменета со кирилица, а денес арапското писмо останало во употреба само во Кина.[1]

Азбука[уреди | уреди извор]

кирилица кирилично име арапско писмо[2] транслитерација латиница
(1928—1940)
МФА
А а а ا A a A a /ɑ/
Б б бе ب B b B в /b/, [w], [v]
В в ве ۋ V v V v /v/
Г г ге گ
ع*
G g G g, Ƣ ƣ /ɡ/ [ʁ]
Д д де د D d D d /d/
Е е e ه E e E e /je/, /e/
Ё ё ё يو Yo yo Yo yo /jo/
Ж ж же ج J j Ç ç (Ƶ ƶ from 1938) /dʒ/
З з зе ز Z z Z z /z/
И и и ى İ i I i /i/
Й й ий ي Y y J j /j/
К к ка ك
ق*
K k K k, Q q /k/, [q], [χ]
Л л эл ل L l L l /l/
М м эм م M m M m /m/
Н н эн ن N n N n /n/
Ң ң ың ڭ Ñ ñ Ŋ ŋ /ŋ/
О о о و O o O o /o/
Ө ө ө ۅ Ö ö Ɵ ɵ /ø/
П п пе پ P p P p /p/
Р р эр ر R r R r /r/
С с эс س S s S s /s/
Т т те ت T t T t /t/
У у у ۇ U u U u /u/
Ү ү ү ۉ Ü ü Y y /y/
Ф ф эф ف F f F f /f/
Х х ха ح H h X x (H h before 1938) [χ] /k/
Ц ц це تس C c Ts ts /ts/
Ч ч че چ Ç ç C c /tʃ
Ш ш ша ش Ş ş Ş ş /ʃ/
Щ щ ща - Şç şç Şc şc /ʃtʃ/, /ʃː/
Ъ ъ ажыратуу белгиси - - - (no phonemic value; only found in borrowings)
Ы ы ы ى İ i Ь ь /ɯ/
Ь ь ичкертүү белгиси - - - (no phonemic value; only found in borrowings)
Э э э ه É é E e /e/
Ю ю ю يۋ Yu yu Yu yu /ju/, /jy/
Я я я يا Ya ya Ya ya /ja/, /jɑ/
  • К - ك се менува во ق ако претходно има а, о, у, ы.
  • Г - گ се менува во ع ако претходно има а, о, у, ы.

Примери[уреди | уреди извор]

кирилица персиско-арапско транслитерација македонски
Бардык адамдар өз беделинде жана укуктарында эркин жана тең укуктуу болуп жаралат. Алардын аң-сезими менен абийири бар жана бири-бирине бир туугандык мамиле кылууга тийиш. باردىق ادامدار ۅز بەدەلىندە جانا ۇقۇقتارىندا ەركىن جانا تەڭ ۇقۇقتۇۇ بولۇپ جارالات.۔ الاردىن اڭ-سەزىمى مەنەن ابئيىرى بار جانا بئرى-بئرىنە بئر تۇۇعاندىق مامئلە قىلۇۇعا تئيىش. Bardyk adamdar öz bedelinde jana ukuktarynda erkin jana teň ukuktuu bolup jaralat. Alardyn aň-sezimi menen abiýiri bar jana biri-birine bir tuugandyk mamile kyluuga tiýiş. Сите човечки суштества се раѓаaт слободни и еднакви по достоинство и права. Tие се обдарени со разум и совест и треба да се однесуваaт еден кон друг во дуxот на општочовечката припадност.

Арапско писмо[уреди | уреди извор]

киргиско име транслитерација МФА крајна средна почетна самостојна
a [a] ا
b [b]
p [p] پ
n [n]
t [t]
j [ʒ]
č / ch [t͡ʃ]
ĥ / x [χ]
f [ɸ]
q [q]
ġ [ʁ]
k [k~q] ک
g [ɡ~ʁ] گ
/ ng [ŋ] ڭ
l [l]
m [m]
o [o] و و
ö / oe [ø] ۅ
u [u] ۉ
ü [y]
v [v]
s [s]
š / sh [ʃ]
d [d]
r [r]
z [z]
e [je/e]
ı(b) -
o(f) [y] ﯗﺀ
i(f) ﻰﺋ
y [j] ي
i/ı
- ء
() (la) ([]) () () () (ﻻ)

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Minglang Zhou (2003). Multilingualism in China: the politics of writing reforms for minority languages, 1949-2002. Published Walter de Gruyter. стр. 149. ISBN 3-11-017896-6. Посетено на 2011-01-01.
  2. Kyrgyz alphabet, language and pronunciation

Поврзано[уреди | уреди извор]

Надворешни врски[уреди | уреди извор]