Ироаз (море)

Од Википедија — слободната енциклопедија
Карта на морето Ироаз

Ироаз или Ирозиско Море (француски: mer d'Iroise [iʁwɑz]) [1] е дел од Атлантскиот Океан кој се протега од Ил де Сен до Ушант крај брегот на Бретања во северозападна Франција. Таа е содржана во рамките на Келтското Море, се граничи со остатокот од Келтското Море на север и запад, и Бискајскиот Залив на југ. Тоа е едно од најопасните мориња во Европа за бродовите што пловат. Во зима, често има насилни бури со огромни бранови. Исто така е една од најбогатите области за морски животни и била назначена како една од биосферните резервати на УНЕСКО во 1988 година и како прв морски парк во Франција во октомври 2007 година.

Име и степен[уреди | уреди извор]

Името за првпат е запишано во Нептун Франсоа од 1693 година како Le Passage de l'Yroise (passage = „канал"), како Пасаж де Л'Ироаз во 18 век, како Ироаз во 19 век, и како mer d'Iroise (mer = „море“) во 1970-тите, од страна на индустријата за истражување на морското дно.[2] Името се чини е утврдено не од локалните морнари, туку од персоналот во поморската база во Брест. Мапите од 18 век го идентификуваат „Пасаж де Л’Ироаз“ како канал кој води северозападно од Поент Сент-Матје и се наоѓа јужно од Ушант (Осеант) и Понантните Острови. Од 19 век, терминот Ироиза го опфаќа целото море по должината на западниот брег на Бретања помеѓу Уесант и Сен. Додека ова останува границата што ја користат морепловците,[3] некои извори од дваесеттиот век ја користеле mer d'Iroise за означување на целото Келтско Море до Ирска и Англија.

Значењето на Ироаз е нејасно, теориите вклучуваат:[4]

  • од старофранцуската Ироаз што значи „Ирска“, означувајќи ја морската рута од Франција до Ирска
  • од сомнителна стара француска придавка iroise, што значи „лути", осврнувајќи се на немирното море (понекогаш Луто Море се наоѓа како превод на англиски јазик) [5]
  • од бретонски хиргваз, хир „долг“ + gwaz „поток, канал“
  • Од бретонскиот ервоас, или „длабок“, што се однесува на Атлантскиот Океан, за разлика од плиткиот англиски канал

Од 90-тите години на минатиот век, „Iroise“ стана популарна во Финистер во името на многу локални бизниси и здруженија. Мостот Понт де Л’Ироаз е отворен во 1994 година.

според морските временски прогнози на Метео-Франција и шпанскиот АЕМЕТ, „Ироаз“ ја означува морската област источно од линијата од 48°27′N 6°0′W / 48.450° СГШ; 6.000° ЗГД / 48.450; -6.000 до 47°30′N 6°0′W / 47.500° СГШ; 6.000° ЗГД / 47.500; -6.000, ова одговара на северниот дел на прогнозата за превозот во Велика Британија, морското подрачје на Бискеј.[6]

Локација и околина[уреди | уреди извор]

Крајбрежјето Ироаз се состои од богата разновидност на плажи, карпести карпи, песочни дини, заливи и острови како што се Але де Сеин и Островот Молен.

Значителните разлики во длабочината и соседниот Ламанш ги создаваат силните струи низ Ироаз. Големите плими и осеки во каналот доведуваат до силни североисточни струи, кои се враќаат назад при мала плима. Струите можат да достигнат особено голема брзина на Раз де Сен или Гулет де Брест.

Во оваа област биле подигнати многу светилници за да ги водат морнарите. Многу локални легенди опишуваат изгубени бродови и трагедии на море.

Активности[уреди | уреди извор]

Морето Ироаз ужива во различни активности. Француската морнарица е активна таму од 1631 година, кога Брест бил основан како поморска база. Од крајот на 20 век, тоа е центар на подморница активност, што се должи на подморница јадрена база основана во Île Longue на Crozon полуостров во сидришта на Брест.

Риболов, иако помалку важен отколку во минатото, сепак се практикува, особено преку пристаништата Ле Конкет, Дуарненез, Камарет и Брест. Фаќањата се движат од ракови до сардини и монашки риби. Областа е исто така популарна за пловење и пловење со задоволство, особено во помалку изложените области долж крајбрежјето и во заливот Дуарненес. Нуркањето е исто така сè попопуларно, особено во поглед на многу достапни урнатини и спектакуларни подводни глетки.

Спасувачки чамец на СНСМ во пристаништето Дуарнезе

Барање и спасување на морето[уреди | уреди извор]

Поради опасните услови на море, големата густина на испорака и голем број бродоломи во последните години, француските власти воведеле специјални операции за пребарување и спасување. Овие се потпираат на пловни објекти како што се Абеј Бурбон, како и на голем број големи чамци за спасување со седиште во пристаништата Дуарненес, Камарет, Ле Конке, Молен и Ушант.

Морски парк[уреди | уреди извор]

И покрај неколкуте големи излевања на нафта и случаите на прекумерен риболов, морето Ироиза сè уште е богато со флора и фауна. Посебно е добро познат по морскиот бас, поделбите на делфинот, фоките, морските видри, јастозите и, од време на време, сончевата риба, ајкулата и китовите. Многу варијанти на морска птица вклучуваат корморани, гилемоти и чапји. Морето е исто така признато како најбогата средина за алги во Европа, со околу 300 видови.

Како резултат, на 2 октомври 2007 година, француските власти ја назначија оваа област за прв морски парк во земјата, официјално означен како Parc naturel marin d'Iroise. Неговите три главни цели се да го зголеми знаењето за морската околина, да ги заштити живеалиштата и видовите на областа и да развие морски активности од секаков вид. Морскиот парк Ироиза зафаќа површина од 3.550 км2 од географската ширина 48°31′N (северниот брег на Ушант) и географската ширина 47°59′N (јужниот брег на Ил де Сеин), крајбрежјето на копното на исток, освен Раде де Брест и 22 км2 ограничување на француските територијални води на запад.

Екологија[уреди | уреди извор]

Ироазското Море е меѓу најважните биогеографски зони на транзиција во светот.[7] Ова е линија на поделба помеѓу умерените морски и ладно умерените, како и северните морски животни.

Наводи[уреди | уреди извор]

  48°13′N 04°48′W / 48.217° СГШ; 4.800° ЗГД / 48.217; -4.800

  1. Warnant, Léon (1968). Dictionnaire de la prononciation française. Gembroux: Duculot.
  2. Pinot, Jean-Pierre (1998). „L'Iroise sur les cartes anciennes de Bretagne“ (PDF). Les Cahiers de l'Iroise: 7–14. ISSN 0007-9898. Посетено на 25 August 2012.[мртва врска][мртва врска]
  3. Tanguy, Bernard (1998). „Le nom d'Iroise“. Les Cahiers de l'Iroise (180): 15.[мртва врска][мртва врска]
  4. „L'origine du nom Iroise“. Mer d'Iroise. Mission pour un parc marin. Le Conquet: Parc naturel marin d’Iroise. 25 August 2012. Архивирано од изворникот на 2 April 2012. Посетено на 4 October 2014.
  5. Atlante turistico d'Europa. Milan: Touring Club Italiano. 1982. стр. 28.
  6. „Chapter 1 - SafetyNET Services - The Global Maritime Distress and Safety System (GMDSS); Forecast areas“. WWW Operational Information Service (OIS); WMO No. 9, Volume D - Information for Shipping. World Meteorological Organization. Посетено на 17 August 2017. : „METAREA II Subareas: France“ (PDF). 30 October 2016., „METAREA II Subareas: Spain“ (PDF)., and „METAREA I Subareas: United Kingdom of Great Britain and Northern Ireland“ (PDF). 29 January 2015.
  7. Jolly, M.T.; Jollivet, D. (2005). „Sharp genetic break between Atlantic and English Channel populations of the polychaete Pectinaria koreni, along the North coast of France“. Heridity. 94 (1): 23–32. doi:10.1038/sj.hdy.6800543. PMID 15305173.