Дисеминирана интраваскуларна коагулација
| Дисеминирана интраваскуларна коагулација | |
|---|---|
| Синоними | Дисеминирана интраваскуларна коагулопатија[1] |
| Микрографија на која може да се забележи тромботична микроангиопатија предизвикана од ДИК кај биопсија на бубрег. | |
| Специјалност | Хематологија |
| Симптоми | Градна бола, отежнато дишење, болка во нозете, проблеми во говорот, проблеми со движење на делови од телото, крварење[1] |
| Компликации | Откажување на органите[2] |
| Видови | Акутна, хронична[1] |
| Причинители | Сепса, хируршка интервенција, голема траума, канцер, компликации во бременоста, каснувања од змија, смрзнатини, изгореници[1] |
| Дијагностички метод | Крвна анализа[2] |
| Диференцијална дијагноза | Тромботичка тромбоцитопенична пурпура, хемолитички уремиски синдром[1] |
| Лекување | Насочен кон причинителот[3] |
| Лекови | Тромбоцити, криопреципитат, свежо замрзната плазма, хепарин[2] |
| Прогноза | 20–50% ризик од смрт[4] |
| Честота | 1% од луѓето примени во болница[4] |
Дисеминирана интраваскуларна коагулација е состојба при која се формираат тромбови низ организмот, блокирајќи ги малите крвни садови.[1] Симптомите вклучуваат градна болка, тешко дишење, болка во нозете, проблеми во говорот, или проблеми со движење на делови од телото.[1] Бидејќи настанува истрошување на факторите на коагулација и тромбоцитите, може да настане и крварење.[1] Тоа може да се манифестира како крв во урината, во столицата, или во кожата.[1] Компликациите може да вклучуваат откажување на органите.[2]
Чести причинители се сепса, хируршка интервенција, голема траума, канцер, и компликации во бременоста.[1] Поретки причинители вклучуваат каснувања од змија, смрзнатини и изгореници.[1] Постојат два главни типа: акутна и хронична.[1] Дијагнозата обично се заснова на крните тестови.[2] Наодите може да вклучуваат ниска концентрација на тромбоцити, фибриноген, висок INR, или високи D-димери.[2]
Третманот е насочен кон причинителот.[2][3] Други мерки вклучуваат давање на тромбоцити, криопреципитат или свежо замрзната плазма.[2] Сепак, доказите кои ги поддржуваат овие третмани се слаби.[2] Хепаринот може да биде корисен кај хроничната форма.[2] Околу 1% од луѓето примени во болница ја развиваат оваа состојба.[4] Кај оние со сепса процентот е помеѓу 20% и 50%.[4] Ризикот од смрт варира од 20% до 50%.[4]
Наводи
[уреди | уреди извор]- 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 „Disseminated Intravascular Coagulation | NHLBI, NIH“ (англиски). www.nhlbi.nih.gov. Посетено на 20 December 2017.
- 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 „Disseminated Intravascular Coagulation (DIC) - Hematology and Oncology“. Merck Manuals Professional Edition (англиски). September 2016. Посетено на 20 December 2017.
- 1 2 Levi, M (2007). „Disseminated Intravascular Coagulation“. Critical Care Medicine. 35 (9): 2191–2195. doi:10.1097/01.CCM.0000281468.94108.4B. PMID 17855836. S2CID 7158989.
- 1 2 3 4 5 Gando, Satoshi; Levi, Marcel; Toh, Cheng-Hock (2 June 2016). „Disseminated intravascular coagulation“. Nature Reviews Disease Primers. 2: 16037. doi:10.1038/nrdp.2016.37. PMID 27250996. S2CID 4059451.