Генералисимус

Од Википедија — слободната енциклопедија
Кнез Александар Суворов

Генералисимус е највисок можен воен чин, над фелдмаршал или гросадмирал.

Употреба[уреди | уреди извор]

Зборот „генералисимус“ доаѓа од латинскиот јазик, со значење „најглавен“. Овој чин историски се давал на воен офицер кој водел цела армија или сите вооружени сили, кој одговара само пред суверениот. Извесни врховни команданти не биле генералисимуси, туку други генералисимуси служеле кај нив.

Познати генералисимуси[уреди | уреди извор]

Генералисимус Чанг Кај Шек

Венеција[уреди | уреди извор]

Други Италијанци[уреди | уреди извор]

Венецуела[уреди | уреди извор]

Германија[уреди | уреди извор]

Република Кина[уреди | уреди извор]

Куба[уреди | уреди извор]

Мексико[уреди | уреди извор]

Обединето Кралство[уреди | уреди извор]

Полска[уреди | уреди извор]

Русија и СССР[уреди | уреди извор]

На овие простори, пред XX век постоеле четири лица со титулата „генералисимус“. Меншиков командувал со вооружените сили и владеел апсолутно; двајца други, Алексеј Шеин и Александар Суворов биле воени заповедници, но не и политички моќници, па затоа се наведени подолу. Антон Улрих Брауншвајшки (1714–1776), бил назначен за генералисимус од неговата жена Ана Леополдовна, но ниту командувал, ниту владеел.

САД[уреди | уреди извор]

Џон Џозеф Першинг

Свето Римско Царство / Австриско Царство[уреди | уреди извор]

Франција[уреди | уреди извор]

Фердинанд Фош

Шведска[уреди | уреди извор]

Кралство Шпанија[уреди | уреди извор]

Времено Балдомеро Еспартеро и Принцот на мирот, Мануел Годој, биле нарекувани генералисимус.

Поврзано[уреди | уреди извор]