T Лебед

Од Википедија — слободната енциклопедија
T Лебед
Податоци од набљудување
Епоха J2000      Рамноденица J2000
Соѕвездие Лебед
Ректасцензија 20ч 47м &1000000000107523900000010,75239с[1]
Деклинација +34° 22′ &1000000000026837400000026,8374″[1]
Прив. величина (V) 4,93[2] + 10,03[3]
Особености
Спектрален тип K3 III[4]
B−V Боен показател 1,294 ± 0,003[2]
Променлив тип Lb:[5]
Астрометрија
Радијална брзина (Rv)-23,9 ± 0,3[6] км/с
Сопствено движење (μ) Рект: +39,637[1] млс/г
Дек.: +8,068[1] млс/г
Паралакса (π)8.4327 ± 0.1348[1] млс
Оддалеченост387 ± 6 сг
(119 ± 2 пс)
Апсолутна величина (MV)−0,74[2]
Податоци
T Cyg A
Полупречник27[7] R
Површ. грав. (log g)2,12[8]
Сјајност333,48[2] L
Температура4,190[8] K
Други ознаки
T Cyg, BD+33° 4028, HD 198134, HIP 102571, HR 7956, SAO 70499, WDS J20472+3422A[9]
Наводи во бази
SIMBAD— податоци

T Лебеддвоен[10] систем во северното соѕвездие Лебед. Станува збор за слабосјаен систем но е видлив за човековото око со заедничка светлосна величина од 4,93.[2] Со паралаксна промена од 8,4 млс,[1] се наоѓа на растојание од 387 светлосни години. Се придвижува поблиску до Земјата со околусончева радијална брзина од −24 км/с.[6]

Примарната составница A, е променлива ѕвезда, најверојатно од типот спора променлива, со сјајност што се движи од 4,91 до 4,96.[5] Станува збор за џиновска ѕвезда со ѕвездена класификација K3 III,[4] што е показател дека го истрошила водородот во јадрото како гориво и се развива надвор од главната низа. Измерениот аголен пречник на оваа ѕвезда, по исправките предизвикани од граничното затемнување, е 2,11 ± 0,02 млс.[11] На проценетото растојание на оваа ѕвезда, се добива физичка величина на полупречникот која е 27 пати поголема од Сончевиот полупречник.[7] Зрачи со јачина 333[2] пати поголема од онаа на Сонцето од својата зголемена фотосфера при делотворна температура од 4,190 K.[8]

Секундарната составница B, е со светлосна величина 10,03 и е на аголно растојание од 8,10 лс долж положбен агол од 120°, од 2012 година. Во 1877 имала раздвоеност од 10,0 лс долж скоро истиот положбен агол (121°).[3]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Brown, A. G. A.; и др. (Gaia collaboration) (август 2018). „Gaia Data Release 2: Summary of the contents and survey properties“. Astronomy & Astrophysics. 616. A1. arXiv:1804.09365. Bibcode:2018A&A...616A...1G. doi:10.1051/0004-6361/201833051.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Anderson, E.; Francis, Ch. (2012). „XHIP: An extended hipparcos compilation“. Astronomy Letters. 38 (5): 331. arXiv:1108.4971. Bibcode:2012AstL...38..331A. doi:10.1134/S1063773712050015.
  3. 3,0 3,1 Mason, B. D.; и др. (2014). „The Washington Visual Double Star Catalog“. The Astronomical Journal. 122 (6): 3466–3471. Bibcode:2001AJ....122.3466M. doi:10.1086/323920.
  4. 4,0 4,1 Herbig, George H.; Spalding, John F., Jr. (January 1955). „Axial Rotation and Line Broadening in Stars of Spectral Types F0-K5“. Astrophysical Journal. 121: 118. Bibcode:1955ApJ...121..118H. doi:10.1086/145969.
  5. 5,0 5,1 Samus', N. N; Kazarovets, E. V; Durlevich, O. V; Kireeva, N. N; Pastukhova, E. N (2017). „General catalogue of variable stars: Version GCVS 5.1“. Astronomy Reports. 61 (1): 80. Bibcode:2017ARep...61...80S. doi:10.1134/S1063772917010085.
  6. 6,0 6,1 Gontcharov, G. A. (November 2006). „Pulkovo Compilation of Radial Velocities for 35495 Hipparcos stars in a common system“. Astronomy Letters. 32 (11): 759–771. arXiv:1606.08053. Bibcode:2006AstL...32..759G. doi:10.1134/S1063773706110065.
  7. 7,0 7,1 Lang, Kenneth R. (2006). „Astrophysical formulae“. Astronomy and astrophysics library. 1 (3. изд.). Birkhäuser. ISBN 3-540-29692-1. Наводот journal бара |journal= (help). The radius (R*) is given by:
  8. 8,0 8,1 8,2 McWilliam, Andrew (December 1990). „High-resolution spectroscopic survey of 671 GK giants. I - Stellar atmosphere parameters and abundances“. Astrophysical Journal Supplement Series. 74: 1075–1128. Bibcode:1990ApJS...74.1075M. doi:10.1086/191527.
  9. „T Cyg“. SIMBAD. Центар за астрономски податоци во Стразбур. (англиски)
  10. Eggleton, P. P.; Tokovinin, A. A. (2008). „A catalogue of multiplicity among bright stellar systems“. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 389 (2): 869. arXiv:0806.2878. Bibcode:2008MNRAS.389..869E. doi:10.1111/j.1365-2966.2008.13596.x.
  11. Richichi, A.; и др. (February 2005). „CHARM2: An updated Catalog of High Angular Resolution Measurements“. Astronomy and Astrophysics. 431 (2): 773–777. Bibcode:2005A&A...431..773R. doi:10.1051/0004-6361:20042039.