15 Лебед

Од Википедија — слободната енциклопедија
15 Лебед
Податоци од набљудување
Епоха J2000      Рамноденица J2000
Соѕвездие Лебед
Ректасцензија 19ч 44м &1000000000166052200000016,60522с[1]
Деклинација +37° 21′ &1000000000015677100000015,6771″[1]
Прив. величина (V) 4.90[2]
Особености
Спектрален тип G8 III[2]
B−V Боен показател 0,931[3]
Астрометрија
Радијална брзина (Rv)−23,62 ± 0,21[4] км/с
Сопствено движење (μ) Рект: +72.660[1] млс/г
Дек.: +35.708[1] млс/г
Паралакса (π)11.0063 ± 0.1188[1] млс
Оддалеченост296 ± 3 сг
(90,9 ± 1,0 пс)
Апсолутна величина (MV)0.19[5]
Податоци
Маса2,30[3] M
Полупречник12[4] R
Површ. грав. (log g)2,8[4]
Сјајност93,3[3] L
Температура4.920 ± 61[3] K
Вртежна брзина (v sin i)2,8[4] км/с
Старост1,50[3] Гг.
Други ознаки
15 Cyg, BD+37°3586, FK5 740, HD 186675, HIP 97118, HR 7517, SAO 68778[6]
Наводи во бази
SIMBAD— податоци

15 Лебед е единечна[7] ѕвезда во северното coѕвездие Лебед. Со привидна ѕвездена величина од 4,90, е слабосјајна ѕвезда, но е видлива со голо око. Растојанието до 15 Лебед може да се процени од годишната паралакса од 11,0 mas, што е пак растојание од околу 296 светлосни години. Се приближува кон Сонцето со околусончева радијална брзина од 23,6 км/с.

Ова е остарена џиновска везда со ѕвездена класификација, G8 III, во која водородот од јадрото е целосно искористен и се развива надвор од главната низа. Тоа е припадник на џиновите од црвеното згрутчување[8], што значи дека енергијата се создава преку соединување на хелиумот во неговото јадро. Ѕвездата е со старост од 1,50 милијарди години со 2,3 пати поголема од маса од онаа на Сонцето, и е проширена од сончевиот полупречник за 12 пати. Зрачи со јачина поголема 93 пати од светлината на Сонцето, поради зголемената фотосфера на делотворна температура од 4.920  К.

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Brown, A. G. A.; и др. (Gaia collaboration) (август 2018). „Gaia Data Release 2: Summary of the contents and survey properties“. Astronomy & Astrophysics. 616. A1. arXiv:1804.09365. Bibcode:2018A&A...616A...1G. doi:10.1051/0004-6361/201833051. Запис на DR2 од „Гаја“ за овој извор на VizieR.
  2. 2,0 2,1 Keenan, Philip C.; McNeil, Raymond C. (1989), „The Perkins catalog of revised MK types for the cooler stars“, Astrophysical Journal Supplement Series, 71: 245, Bibcode:1989ApJS...71..245K, doi:10.1086/191373.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Luck, R. Earle (2015), „Abundances in the Local Region. I. G and K Giants“, The Astronomical Journal, 150 (3): 88, arXiv:1507.01466, Bibcode:2015AJ....150...88L, doi:10.1088/0004-6256/150/3/88.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Massarotti, Alessandro; и др. (January 2008), „Rotational and Radial Velocities for a Sample of 761 Hipparcos Giants and the Role of Binarity“, The Astronomical Journal, 135 (1): 209–231, Bibcode:2008AJ....135..209M, doi:10.1088/0004-6256/135/1/209
  5. Takeda, Yoichi; и др. (February 2005), „Stellar Parameters and Photospheric Abundances of Late-G Giants: Properties of the Targets of the Okayama Planet Search Program“, Publications of the Astronomical Society of Japan, 57 (1): 109–125, Bibcode:2005PASJ...57..109T, doi:10.1093/pasj/57.1.109.
  6. „15 Cyg“. SIMBAD. Центар за астрономски податоци во Стразбур. (англиски)
  7. Eggleton, P. P.; Tokovinin, A. A. (September 2008), „A catalogue of multiplicity among bright stellar systems“, Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, 389 (2): 869–879, arXiv:0806.2878, Bibcode:2008MNRAS.389..869E, doi:10.1111/j.1365-2966.2008.13596.x.
  8. Alves, David R. (August 2000), „K-Band Calibration of the Red Clump Luminosity“, The Astrophysical Journal, 539 (2): 732–741, arXiv:astro-ph/0003329, Bibcode:2000ApJ...539..732A, doi:10.1086/309278.