Шошонски јазик

Од Википедија — слободната енциклопедија
Шошонски јазик
Sosoni' ta̲i̲kwappe или Neme ta̲i̲kwappeh
Застапен воСАД
ПодрачјеВајоминг, Јута, Невада, Ајдахо
НародШошони
Говорници1,000  (2007)
дополнителни 1,000 кои не говорат течно (2007)
Јазично семејство
јутоацтечки
Претходни облици:
пранумиски
  • шошонски јазик
Дијалекти
западен
северен
гошутски
источен
Писмолатиница
Јазични кодови
ISO 639-3shh

Шошонскиот (Sosoni' ta̲i̲kwappe) е нумиски јазик од јазичното семејство на јутоацтечки јазици. Овој јазик се зборува во западни САД и е мајчин јазик на Шошоните. Јазикот се зборува во Вајоминг, Јута, Невада и Ајдахо.

Шошонскиот има шест самогласки, кои разликуваат должина.[1] Согласките во шошонскиот јазик се релативно малубројни во спредба со останати староседелски јазици. Шошонскиот е богат со наставки, кои се клучни во јазикот. Јазикот исто така располага со граматички број, падеж, како и глаголски вид (аспек) и време. Зборовниот редослед во јазикот е слободен, но има знаци на следење на зборовен редослед подмет-предмет-прирок.[2]

Шошоните го именуваат јазикот или како „народен јазик“ (newe ta̲i̲kwappe) или како „шошонски јазик“ (Sosoni' ta̲i̲kwappe).[3] Јазикот е класифициран како загрозен јазик, но во последните години во тек е проект за ревитализирање (јазично оживување).[4]

Класификација[уреди | уреди извор]

Шошонскиот е најсеверен јазик од семејството на јутоацтечки јазици.[5] Во рамките на тоа јазично семејство, јазикот е дел од групата на нумиски јазици. Најсродни јазици на шошонскиот се тимбишанскиот и команчејскиот јазик. За тимбишанскиот се верува дека засебен јазик во оваа јазична подгрупа[6], додека за команчејскиот се верува дека шошонскиот и команчејскиот се одделиле од еден ист јазик во 1700 година. Јазиците имаат ограничена меѓусебна разбирливост.[7]

Дијалекти[уреди | уреди извор]

Шошонскиот е составен од следните главни дијалекти: западен дијалект во Невада, гошутски дијалект во Јута, северен дијалект во Ајдахо и источен во Вајоминг.[4] Дијалектните разлики се на фонолошка основа.

Фонологија[уреди | уреди извор]

Самогласки[уреди | уреди извор]

кратки долги
предна задна
незаоблена
задна
заоблена
предна задна
незаоблена
задна
заоблена
високи i ɨ u i: ɨ: u:
средни ai o ai: o:
ниски a a:

Согласки[уреди | уреди извор]

двоусни коронални преднонепчени заднонепчени гласилни
рамни лабијализирани
носни m n
експлозивни p t k ʔ
слеани ts
струјни s h
полусамогласки j w

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. McLaughlin, John E. (2012). Shoshoni Grammar. Munich: Lincom Europa. ISBN 9783862883042. OCLC 793217272.
  2. „WALS Online - Language Shoshone“. The World Atlas of Language Structures Online (англиски). Посетено на 2018-01-25.
  3. Gould, Drusilla; Loether, Christopher (2002). An Introduction to the Shoshoni Language: Dammen Da̲igwape. Salt Lake City: University of Utah Press. ISBN 0874807301. OCLC 50114343.
  4. 4,0 4,1 Грешка во наводот: Погрешна ознака <ref>; нема зададено текст за наводите по име :1.
  5. „Summary by language family“. Ethnologue (англиски). Посетено на 2018-04-18.
  6. „Uto-Aztecan Language Family | About World Languages“. aboutworldlanguages.com (англиски). Посетено на 2018-04-18.
  7. McLaughlin, John E. (1992). „A Counter-Intuitive Solution in Central Numic Phonology“. International Journal of American Linguistics. 58 (2): 158–181. doi:10.1086/ijal.58.2.3519754.

Поврзано[уреди | уреди извор]

Надворешни врски[уреди | уреди извор]