Четири азиски тигри

Од Википедија — слободната енциклопедија
Четири азиски тигри

Карта на која се прикажани четирите азиски тигри
 Хонгконг Сингапур Сингапур
 Јужна Кореја  Тајван
Кинески назив
Традиционално 亞洲四小龍
Упростено 亚洲四小龙
Буквално: Азиските четири мали змеја
Корејски назив
Хангул 아시아의 네 마리 용
Буквално Четирите азиски тигри
Оваа статија содржи кинески текст. Без правилна поддршка, може да гледате прашалници, квадрати или други симболи наместо кинески знаци .
Оваа статија содржи корејски текст. Без правилна поддршка, може да гледате прашалници, квадрати или други симболи наместо хангул и ханча.

Четири азиски тигри или Азиски змејови е термин кој се користи именување на високо развиените економии на Хонгконг, Сингапур, Јужна Кореја и Тајван. Овие држави имале исклучително висок економска стапка на раст (поголем од 7 отсто на годишно ниво) и брза индустријализација во периодот помеѓу 1960 и 1990 година. Во 21 век, сите четири т.н Азиски змејови развиле напредна економија и се спезијализирале во областа на конкурентноста. Хонгконг и Сингапур станаа светски водечки меѓународни финансиски центри, а Јужна Кореја и Тајван се светски водачи во производство на информатичката технологија. Нивниот економски успех станал модел за многу земји во развој [1][2][3], особено за Новите азиските тигри.

Првиот голем неуспех на Четирите азиски тигрови економии, се случил во 1997 година, за време на азиската финансиска криза. Додека Сингапур и Тајван беа релативно неповредени, Јужна Кореја беше подложен на голем берзански крах предизвикан од високото нивоа на нефункционални корпоративните кредити, додека Хонгконг се нашол под интензивени шпекулативни напади кои и наложиле на Хонгконгшката монетарна власт да интервенира на пазарот во невиден размер. Во годините по кризата, сите четири економии отскокнале силно. Јужна Кореја, која најтешко била погодена од Тигрите, успеа тројно да го зголеми својот БДП по жител во однос доларот од 1997 година.

Територија и регионални податоци[уреди | уреди извор]

Организации и групи[уреди | уреди извор]

Државна територија Г 20 ОЕСР APEC ЕАС АСЕАН
 Хонгконг × × × ×
 Сингапур × ×
 Јужна Кореја
 Тајван × × × ×

Демографија[уреди | уреди извор]

Државна територија Област км2 Популација Густина на население
per км2
Услови за живеење
(2011)
Главен град
 Хонгконг 1,104 7,108,100 6,349 0.898 (13th) Хонгконг
 Сингапур 710 5,076,700 7,148 0.866 (26th) Сингапур
 Јужна Кореја 100,210 48,875,000 487 0.897 (15th) Сеул
 Тајван 36,191[4] 23,197,947 639 0.868 (25th)[5] Тајпеј

Економија[уреди | уреди извор]

Државна територија БДП (номинален)
милиони американски долари (2011)
БДП (куповната моќ)
милиони американски долари (2011)
БДП (по номинална вредност) по глава на жителдолари (2011) БДП (по глава на жител)
долари (2011)
Трговија
милиони американски долари (2011)
Извоз
милиони американски долари (2011)
Увоз
милиони американски долари (2011)
 Хонгконг 246,941 354,272 34,393 49,342 944,800 451,600 493,200
 Сингапур 266,498 314,963 50,714 59,936 818,800 432,100 386,700
 Јужна Кореја 1,163,847 1,556,102 23,749 31,753 1,084,000 558,800 525,200
 Тајван 504,612 886,489 21,591 37,931 623,700 325,100 298,600

Политика[уреди | уреди извор]

Држава или територија Демократски индекс
(2011)
Сопстевеност
(2008)
Слободата на печатот
(2011-2012)
Корупција
(2011)
Политички статус
 Хонгконг 5.92 7.7 17.00 8.4 Специјална администрација на Народна Република Кина
 Сингапур 5.89 7.9 61.00 9.2 Парламентарна Република
 Јужна Кореја 8.06 6.2 12.67 5.4 Претседателска Република
 Тајван 7.46 6.5 13.00 6.1 Полу - претседателска Република

Извори[уреди | уреди извор]

  1. „Can Africa really learn from Korea?“. Afrol News. 24 November 2008. Посетено на 2009-02-16.
  2. „Korea role model for Latin America: Envoy“. Korean Culture and Information Service. 1 March 2008. Архивирано од изворникот на 2009-04-22. Посетено на 2009-02-16.
  3. Leea, Jinyong; LaPlacab, Peter; Rassekh, Farhad (2 September 2008). „Korean economic growth and marketing practice progress: A role model for economic growth of developing countries“. Industrial Marketing Management. Elsevier B.V. (subscription required). doi:10.1016/j.indmarman.2008.09.002. Архивирано од изворникот на 2008-12-16. Посетено на 2009-02-16.CS1-одржување: повеќе имиња: список на автори (link)
  4. Monthly Bulletin of Interior Statistics 2011.4 Архивирано на 29 март 2014 г., Department of Statistics, Ministry of the Interior, Taiwan/R.O.C.
  5. http://www.dgbas.gov.tw/public/Attachment/11715383471.doc