Масакрот на Марата, Санталарис и Алода

Од Википедија — слободната енциклопедија
Масакрот на Марата, Санталарис и Алода
Дел од злосторства врз кипарските Турци за време на турската инвазија на Кипар
Податотека:Sandallar turkish cypriots.jpeg
Мртви тела на кипарски Турци во Сандалар (Санталарис).
Локации на масакри врз кипарските Турци во 1974 година
МестоМарата, Санталарис, Алода на Кипар
Датумавгуст 14, 1974; пред 49 години (1974-08-14)
ЦелКипарски Турци цивили
Употребено оружјеМитралези, остри алатки
Мртви126
НапаѓачEOKA B

Масакрот во Марата, Санталарис и Алода ( турски: Muratağa, Sandallar ve Atlılar katliamı ) се однесува на масакр [1][2][3][4][5] на кипарските Турци од страна на ЕОКА Б ; паравоена група на кипарските Грци .[4] На 14 август 1974 година,[6] за време на турската инвазија на Кипар во селата Марата, Санталарис и Алода, биле убиени 89 (или 84 [7] ) луѓе од Марата и Санталарис и уште 37 луѓе од селото Алода .[8] Вкупно загинале 126 луѓе.[6] Масакрот се случил истиот ден пред втората турска инвазија, истовремено со други масакри .[9][10][11][12][13][14]

Веднаш по турската инвазија на 20 јули 1974 година, група кипарски Грци влегле во трите села на кипарските Турци, пукајќи во воздух и ширејќи страв. Тие упаднале во куќи и ги собрале луѓето кои со автобуси ги префрлиле во училиштето во селото Перистеронопиги.

Мажите подоцна беа префрлени во затворски логор во Фамагуста и потоа одведени во Лимасол. Сите жени, деца и стари луѓе беа погубени во август 1974 година и погребани во масовни гробници: 89 луѓе во Марата и 37 луѓе во Алоа. Според сведочењето на кипарскиот Турчин Асиир Ахмет од Марата кога турските војници го окупираа регионот на 20 август 1974 година, Обединетите нации ги открија труповите во отпадот на селото: „Кога почна копањето (...) видовме десетици обезглавени и осакатени тела , претежно деца кои беа покриени само со ѓубре.

Позадина[уреди | уреди извор]

Според пописот од 1960 година, жителите на трите села биле целосно кипарски Турци .[15] Вкупното население на Марата и Санталарис било 207 граѓани.[16] До 1973 година, вкупното население на селата пораснало на 270, со 124 во Марата, 100 во Санталарис и 46 во Алода. Меѓутоа, во јули 1974 година, по првата турска инвазија на Кипар, сите мажи на борбена возраст биле одведени како воени заробеници во логорите за интернација во Фамагуста и оттаму префрлени во Лимасол .[17][18]

Масакр[уреди | уреди извор]

Гробишта каде што се погребани жртвите во Марата. Од 2010-тите, посмртните останки на закопаните во масовната гробница Марата се ископани и поединечно се погребуваат.

На 20 јули 1974 година, луѓето од селата биле уапсени од ЕОКА-Б и испратени во Лимасол . По ова, според сведоштвата наведени од Севѓул Улудаг, мажи од ЕОКА-Б од соседното село Перистеронопиги дошле, се опијаниле во кампот што го основале во селската кафеана, пукале во воздух, а потоа силувале многу жени и млади девојки. Силувањето подоцна ги вклучило и момчињата и тоа продолжило до 14 август 1974 година. По започнувањето на втората инвазија на турската армија, тие решија да не остават сведоци и го убиле целото население од тогашните села.[19][20]

Во Марата и Санталарис биле убиени 84-89. Имамот на Марата изјавил дека пред масакрот во селото имало 90 луѓе, а останале само шест лица.[21] За време на масакрот биле убиени и постари луѓе како и деца.[7] Само три лица успеале да побегнат од масакрот во Алода.[1] Жителите на трите села биле закопани во масовни гробници со булдожер . Во истиот гроб биле погребани селаните на Марата и Санталарис.[1]

Асошиетед прес ги опишале телата како „толку тепани и распаднати што се распарчиле кога војниците ги подигнале од ѓубрето со лопати“.[21] „Милиет“ објавил дека делови од телата биле отсечени и дека во масакрот биле употребени остри алатки, како и митралези.[22]

Според писателот и истражувач од кипарските Грци Тони Ангастиниотис, барем еден од напаѓачите користел копнениот грчки акцент, што сугерирало дека тој бил грчки офицер.[23]

Реакции[уреди | уреди извор]

Обединетите нации го опишаа масакрот како злосторство против човештвото, велејќи дека „претставува дополнително злосторство против човештвото извршено од страна на вооружените лица на Грците и Кипарските Грци“.[24] Масакрот беше објавен од меѓународните медиуми, вклучително и „Гардијан“ и „Тајмс“ .[25]

Рауф Денкташ го одложи состанокот со кипарските Грци откако беше откриена масовната гробница.[26]

Поврзано[уреди | уреди извор]

  • Список на масакри во Кипар

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 Oberling, Pierre. The road to Bellapais: the Turkish Cypriot exodus to northern Cyprus (1982), Social Science Monographs, p. 185
  2. L'Événement du jeudi, Issues 543-547 (1995), S.A. L'Evénement du jeudi, p. 45 (на француски)
  3. Documents officiels, United Nations: "Only three of the inhabitants of Atlilar (Aloa) survived this massacre. For the defenceless inhabitants of the villages of Murataga (Maratha) and Sandallar (Sandallaris)..."
  4. 4,0 4,1 Paul Sant Cassia, Bodies of Evidence: Burial, Memory, and the Recovery of Missing Persons in Cyprus, Berghahn Books, 2007, ISBN 978-1-84545-228-5, p. 237.
  5. Gilles de Rapper, Pierre Sintès. Nommer et classer dans les Balkans (2008), French School of Athens, p.263: "le massacre des villages turcs de Tochni (entre Larnaka et Limassol), Maratha, Santalaris et Aloda"
  6. 6,0 6,1 „Muratağa and Sandallar problem is being taken to the European Court of Human Rights“ (турски). BRT - Kıbrıs Postası. Архивирано од изворникот на 3 March 2016. Посетено на 18 January 2011.
  7. 7,0 7,1 „CYPRUS: Ankara's Slow Nibble“. Time. 16 September 1974. Архивирано од изворникот на December 22, 2008. Посетено на 19 January 2011.
  8. Paul Sant Cassia, Bodies of Evidence: Burial, Memory, and the Recovery of Missing Persons in Cyprus, Berghahn Books, 2007, ISBN 978-1-84545-228-5, p. 69.
  9. Oberling, Pierre (1989). The Cyprus Tragedy. K. Rustem & Brother. стр. 27. ISBN 9963-565-18-2.
  10. Encyclopedia of U.S. foreign relations. Jentleson, Bruce W., 1951-, Paterson, Thomas G., 1941-, Ριζόπουλος, Νικόλας Χ. New York: Oxford University Press. 1997. ISBN 0-19-511055-2. OCLC 34557986.CS1-одржување: друго (link)
  11. Jaques, Tony. (2007). Dictionary of battles and sieges : a guide to 8,500 battles from antiquity through the twenty-first century. Westport, Conn.: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-02799-4. OCLC 230808376.
  12. Coufoudakis, Van (1982). „Cyprus and the European Convention on Human Rights: The Law and Politics of Cyprus v. Turkey, Applications 6780/74 and 6950/75“. Human Rights Quarterly. 4 (4): 450–473. doi:10.2307/762205. ISSN 0275-0392. JSTOR 762205.
  13. European Commission of Human Rights. Applications nos. 6780/74 and 6950/75, Cyprus against Turkey : report of the Commission. Council of Europe. OCLC 1084656036.
  14. „Cyprus V Turkey Judgement“ (PDF). Архивирано од изворникот (PDF) на 2019-06-04. Посетено на 2023-05-04.
  15. Map of Cyprus Архивирано на {{{2}}}.
  16. ΚΥΠΡΟΣ - CYPRUS (612 villages, 9251,47 Km²)
  17. „Famagusta“. PRIO Cyprus Center. Посетено на 3 April 2015.
  18. „Aloa“. PRIO Cyprus Center. Посетено на 3 April 2015.
  19. Uludağ, Sevgül (13 July 2014). „From Maratha to Voni: Rapes as a weapon of war…“. Politis. Посетено на 23 April 2015.
  20. Uludağ, Sevgül. „The story of Assia (Pasakoy) and Afanya (Gazikoy)“. Hamamböcüleri Journal. Архивирано од изворникот на 2010-07-10. Посетено на 23 April 2015.
  21. 21,0 21,1 „The Victoria Advocate - Google News Archive Search“.
  22. "İkinci Katliam", Milliyet, 2 September 1974, p. 10.
  23. Asmussen, Jan. Cyprus at war: diplomacy and conflict during the 1974 crisis (2008), I.B. Tauris, p. 349: "Angastiniotis relates that at least one of the attackers had spoken with a mainland Greek accent suggesting that he had been a junior mainland officer."
  24. UN monthly chronicle, Volume 11 (1974), United Nations, Office of Public Information, p. 98
  25. Clement Henry Dodd, The political, social and economic development of Northern Cyprus (1993), Eothen Press, p. 101
  26. „Turkish Cypriote Puts Off Meeting With Ethnic Greeks; American Heads Vatican Study“. The New York Times. 3 September 1974.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]