Изливен избув

Од Википедија — слободната енциклопедија
Ефузивна ерупција на базалтичка ʻ a ʻ à лава во Мауна Лоа во 1984 година

Ефузивна ерупција е вид на вулканска ерупција во која лавата постојано течела од вулкан на земјата.Ефузивни ерупции се случуваат кога врели, (1200oC) течни базалтни магми ќе дојдат до површината. Растворените гасови лесно излегуваат додека магмата еруптира, формирајќи лава која лесно тече надолу.

Преглед[уреди | уреди извор]

Постојат две главни групи на ерупции: ефузивни и експлозивни.[1] Ефузивната ерупција се разликува од експлозивната ерупција, каде што магмата е насилно фрагментирана и брзо исфрлена од вулкан. Ефузивните ерупции се најчести во базалтните магми, но тие исто така се појавуваат и во средните и фелсичните магми. Овие ерупции формираат текови на лава и лава куполи, од кои секоја се разликува по форма, должина и ширина.[2] Длабоко во кората, гасовите се раствораат во магмата поради високите притисоци, но при искачувањето и ерупцијата, притисокот брзо паѓа и овие гасови почнуваат да се раствораат од топењето. Вулканската ерупција е ефузивна кога еруптираната магма е испарлива лоша (вода, јаглерод диоксид, сулфур диоксид, водород хлорид и водород флуорид), што ја потиснува фрагментацијата, создавајќи магма што тече што се излевала од вулканскиот отвор и надвор во околината.[1] Обликот на изливните текови на лавата се регулира според видот на лавата (т.е. составот ), брзината и времетраењето на ерупцијата и топографијата на околниот пејзаж.[3]

Временско видео од ерупцијата на вентилот на Килауеа, 2005 година

За да се случи ефузивна ерупција, магмата морала да биде доволно пропустлива за да овозможи исфрлање на меурчиња од гас содржани во неа. Ако магмата не е над одреден праг на пропустливост, таа не може да се дегазира и ќе еруптира експлозивно. Дополнително, на одреден праг, фрагментацијата во магмата може да предизвика експлозивна ерупција. Овој праг е управуван од Рејнолдсовиот број, бездимензионален број во динамиката на течности што е директно пропорционален на брзината на течноста. Ерупциите ќе бидат ефузни ако магмата има мала брзина на искачување. При повисоки стапки на искачување на магмата, фрагментацијата во магмата поминува низ прагот и резултира со експлозивни ерупции.[4] Силициумската магма, исто така, ја покажува оваа транзиција помеѓу ефузивни и експлозивни ерупции,[5] но механизмот на фрагментација се разликува.[4] Ерупцијата Новарупта од 1912 година и ерупцијата на Стромболи од 2003 година покажаа премин помеѓу експлозивните и изливните ерупциски модели.[5][6]

Базалтни ерупции[уреди | уреди извор]

Магмите со базалтичен состав се најчестите ефузивни ерупции бидејќи не се заситени со вода и имаат низок вискозитет. Повеќето луѓе ги знаат од класичните слики на реките од лава на Хаваите. Ерупциите на базалтичката магма често преминуваат помеѓу ефузивни и експлозивни модели на ерупции. Однесувањето на овие ерупции во голема мера зависи од пропустливоста на магмата и стапката на искачување на магмата. За време на ерупцијата, растворените гасови се раствораат и почнуваат да излегуваат од магмата како гасни меури.[7] Ако магмата се крева доволно бавно, овие меурчиња ќе имаат време да се кренат и да избегаат, оставајќи помалку пловна магма зад која течно тече надвор. Излеаната базалтна лава тече ладна во која било од двете форми, ʻaʻā или pahoehoe .[8] Овој тип на проток на лава создава заштитни вулкани, кои се, на пример, многубројни на Хаваите,[9] и на тој начин островот бил и моментално се формирал.

Силициумски ерупции[уреди | уреди извор]

Вулканот Новарупта од Алјаска со купола од излеана лава на врвот.

Силициумските магми најчесто еруптираат експлозивно, но тие можат ефузно да еруптираат.[10] Овие магми се заситени со вода,[11] и многу поредоци на големина повискозни од базалтните магми, што го прави дегасирањето и изливот покомплицирано. Дегасирањето пред ерупцијата, преку фрактури во селската карпа што ја опкружува комората на магмата,[12] играла важна улога. Гасните меурчиња можат да почнат да излегуваат низ малите простори и да го ублажат притисокот, видливи на површината како отвори од густ гас.[13] Брзината на искачување на магмата е најважниот фактор кој контролира кој тип на ерупција ќе биде. За силициските магми да ефузивно еруптираат, брзината на искачување мора да биде од 10 −5 до 10 −2 m/s, со пропустливи ѕидови на каналот,[4] така што гасот има време да се раствори и да се дисипира во околната карпа. Ако брзината на протокот е пребрза, дури и ако каналот е пропустлив, тој ќе делува како да е непропустлив [4] и ќе резултира со експлозивна ерупција. Силициумските магми вообичаено формираат блокади лавински текови [14] или стрмни тумби, наречени лава куполи, бидејќи нивниот висок вискозитет [15] не дозволува да тече како базалтните магми. Кога се формираат фелсични куполи, тие се поставуваат во и на врвот на каналот.[16] Ако куполата се формирала и кристализирала доволно рано во ерупција, таа делува како приклучок на системот,[16] негирајќи го главниот механизам на дегасирање. Ако тоа се случело, вообичаено е ерупцијата да се промени од ефузивна во експлозивна, поради акумулацијата на притисокот под куполата на лавата.[10]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 „Eruption Styles“. volcano.oregonstate.edu (англиски). Посетено на 2018-04-25.
  2. Program, Volcano Hazards. „USGS: Volcano Hazards Program Glossary - Effusive eruption“. volcanoes.usgs.gov. Посетено на 2018-04-25.
  3. Marshak, Stephen. Essentials of geology. New York: W.W. Norton, 2013.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Namiki, Atsuko; Manga, Michael (2008-01-01). „Transition between fragmentation and permeable outgassing of low viscosity magmas“. Journal of Volcanology and Geothermal Research. 169 (1–2): 48–60. doi:10.1016/j.jvolgeores.2007.07.020.
  5. 5,0 5,1 Nguyen, C. T.; Gonnermann, H. M.; Houghton, B. F. (2014). „Explosive to effusive transition during the largest volcanic eruption of the 20th century (Novarupta 1912, Alaska)“. Geology. 42 (8): 703–706. doi:10.1130/g35593.1.
  6. Ripepe, Maurizio; Marchetti, Emanuele; Ulivieri, Giacomo; Harris, Andrew; Dehn, Jonathan; Burton, Mike; Caltabiano, Tommaso; Salerno, Giuseppe (2005). „Effusive to explosive transition during the 2003 eruption of Stromboli volcano“. Geology. 33 (5): 341. doi:10.1130/g21173.1.
  7. „Effusive Volcanoes“. gwentprepared.org.uk (англиски). Архивирано од изворникот на 2016-08-18. Посетено на 2018-04-25.
  8. Camp, Vic. „How Volcanoes Work - Basaltic Lava“. Department of Geological Sciences, San Diego State University. Посетено на 28 October 2014.
  9. „Effusive & Explosive Eruptions“. The Geological Society.
  10. 10,0 10,1 Platz, Thomas; Cronin, Shane J.; Cashman, Katharine V.; Stewart, Robert B.; Smith, Ian E.M. (March 2007). „Transition from effusive to explosive phases in andesite eruptions — A case-study from the AD1655 eruption of Mt. Taranaki, New Zealand“. Journal of Volcanology and Geothermal Research. 161 (1–2): 15–34. doi:10.1016/j.jvolgeores.2006.11.005. ISSN 0377-0273.
  11. Woods, Andrew W.; Koyaguchi, Takehiro (August 1994). „Transitions between explosive and effusive eruptions of silicic magmas“. Nature (англиски). 370 (6491): 641–644. doi:10.1038/370641a0. ISSN 0028-0836.
  12. Owen, Jacqueline; Tuffen, Hugh; McGarvie, David W. (May 2013). „Pre-eruptive volatile content, degassing paths and depressurisation explaining the transition in style at the subglacial rhyolitic eruption of Dalakvísl, South Iceland“. Journal of Volcanology and Geothermal Research. 258: 143–162. doi:10.1016/j.jvolgeores.2013.03.021. ISSN 0377-0273.
  13. Burton, Michael R. (2005). „Etna 2004–2005: An archetype for geodynamically-controlled effusive eruptions“. Geophysical Research Letters (англиски). 32 (9). doi:10.1029/2005gl022527. ISSN 0094-8276.
  14. „How Volcanoes Work - Andesitic to Rhyolitic Lava“.
  15. „USGS: Volcano Hazards Program Glossary“.
  16. 16,0 16,1 Nelson, Stephen (26 August 2017). „Volcanoes and Volcanic Eruptions“. www.Tulane.edu. Посетено на 25 April 2018.

https://www.geolsoc.org.uk/ks3/gsl/education/resources/rockcycle/page3599.html