ДРЕС-синдром

Од Википедија — слободната енциклопедија

ДРЕС-синдромот (анг. DRESS syndrome), акроним за Drug Rash with Eosinophilia and Systemic Symptoms, е несакано дејство-реакција, предизвикано од најразлични лекови. Тоа е ретка реакција со треска, осип и зголемување на лимфните јазли, нарушување на функцијата на внатрешните органи (пр. црниот дроб) со различни степени на сериозност, па дури и, поретко, смрт. Вообичаени предизвикувачи биле карбамазепин и фенитоин. [1]

Фреквенција и причина[уреди | уреди извор]

Фреквенцијата не е позната.

Најчести предизвикувачи на реакцијата се антиконвулзивни супстанци, абакавир, алопуринол, дапсон, миноциклин, модафинил, невирапин, оланзапин, стронциум ранелат, сулфонамиди , ванкомицин, зипразидон, ламотригин.

Како дел од механизмот се претпоставува реактивирање на хуманиот херпес вирус 6 како и генетска предиспозиција.

Клинички манифестации[уреди | уреди извор]

Клинички критериуми се:

  • генерализиран осип, треска, оток на лицето
  • Еозинофилија, лимфоцитоза, тромбоцитопенија
  • зголемени лимфни јазли
  • Засегнатост на внатрешни органи како што се хепатитис, нефритис, пневмонија, перикардитис, миокардитис
  • Обично започнува 1-6 недели по земањето на лекот
  • Перзира до неколку недели по прекин на лекот

Стапката на смртност е 10%. [2]

Диференцијална дијагноза[уреди | уреди извор]

Треба да се разликуваат: [1]

  • Стивенс-Џонсон синдром
  • Токсична епидермална некролиза
  • Макулопапуларна ерупција на лекот
  • Еозинофилен целулитис (Велсов синдром)
  • Акутна генерализирана егзантематозна пустулоза (АГЕП)
  • Стафилококен синдром на излупена кожа (SSSS)
  • ЕМПАКТ

Терапија[уреди | уреди извор]

Покрај прекин на лекот, во третманот на реакцијата се употребуваат стероиди и антихистаминици.

Литература[уреди | уреди извор]

  • J James, YM Sammour, AR Virata, TA Nordin, I Dumic: Реакција на лекови со еозинофилија и системски симптоми (DRESS) синдром секундарен на фуросемид: Извештај за случај и преглед на литература. Во: Американскиот весник за извештаи за случаи, том 19, февруари 2018 година, стр. 163-170; PMID 29440628, PMC 5819310 .
  • УД Комбила, В Ка, ФБ Мбаје , Н.Ф. Во: Revue des maladies respiratoires, том 35, бр. 1, јануари 2018 година, стр. 69-73; doi:10.1016/j.rmr.2017.02.007, PMID 29429561 .
  • M. Pirklbauer, J. Gruber: DRESS синдром по терапија со сулфасалазин. Во: Журнал за ревматологија, том 73, бр. 2, март 2014 година, стр. 180-183; doi:10.1007/s00393-013-1308-5, PMID 24337150 .
  • С. Стандер, Д. Меце, Т. Лугер, Т. Шварц: Реакција на лекови со еозинофилија и системски симптоми (ФРЕС): Преглед. Во: Дерматологот ; Весник за дерматологија, венерологија и сродни области, том 64, бр. 8, август 2013 година, стр. 611-622; doi:10.1007/s00105-013-2615-0, PMID 23954978 (Преглед).

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Enzyklopädie Dermatologie
  2. S. A. Walsh, D. Creamer: Drug reaction with eosinophilia and systemic symptoms (DRESS): a clinical update and review of current thinking. In: Clinical and experimental dermatology. Bd. 36, Nr. 1, Januar 2011, S. 6–11, doi:10.1111/j.1365-2230.2010.03967.x, PMID 21143513 (Review).