Винегрет

Од Википедија — слободната енциклопедија

Винегрет (руски: винегрет) или руската винегрета е салата од руска кујна, која е популарна и во другите постсоветски држави. Вклучува варен зеленчук на коцки (црвена цвекло, компир, морков), сецкан кромид, како и кисела зелка и/или солени кисели краставички.[1][2][3] Понекогаш се додаваат и други состојки, како што се зелен грашок или грав. Именувањето доаѓа од винегрет, што се користи како сос за залати. Сепак, и покрај името, оцетот честопати се изоставува при модерно готвење, а само се користи сончогледово или друго растително масло. Некои готвачи додаваат саламура од кисела краставици или кисела зелка.

Заедно со салатата Оливие и салатата харинга, винегрет се служи како закускa на масите за прослави во русофонските заедници.

Варијации[уреди | уреди извор]

И покрај широко распространетата популарност во Русија и Украина, основните рецепти за мешани салати беа усвоени од западноевропските кујни дури во 19 век.[4] Првично, терминот винегрет означуваше каква било мешавина од зеленчук варен зеленчук со оцет. Подоцна значењето се смени во секоја мешана салата со цвекло.[1] Современите руски и украински книги за готвење сè уште ја споменуваат можноста за додавање печурки, месо или риба,[2][3] но тоа ретко се практикува.

Слични салати врз основа на цвекло се подготвуваат низ цела Северна Европа. Примери се салата харинга и салата од цвекло од кујна во Северна Германија и Скандинавија[5] (види исто така: Heringssalat, sv: Rödbetssallad), како и росоли во финската кујна, а името на последното потекнува од расол (руски: рассол), рускиот збор за саламура.[6]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Салаты и винегреты. In: П. В. Абатуров, Л. С. Акулов, А. А. Ананьев и др., Кулинария. Москва, Госторгиздат, 1955-1958 (P. V. Abaturov, L. S. Akulov, A. A. Ananyev etc., Cookery. Moscow, Soviet state publishing house for business literature, 1955-1558; Russian)
  2. 2,0 2,1 И. А. Фельдман, Любимые блюда. Изд. Реклама, 1988, с. 180-186, ISBN 5-88520-031-9 (I. A. Feldman, Favourite dishes, Reklama publishing house, 1988, p. 180-186; Russian) Грешка во наводот: Неважечка ознака <ref>; називот „Feldman“ е зададен повеќепати со различна содржина.
  3. 3,0 3,1 Л. Я. Старовойт, М. С. Косовенко, Ж. М. Смирнова, Кулінарія. Київ, Вища школа, 1992, с. 218 (L. Ya. Starovoit, M. S. Kosovenko, Zh. M. Smirnova, Cookery. Kiev, Vyscha Shkola publishing house, 1992, p. 218; Ukrainian)
  4. В. В. Похлебкин, Национальные кухни наших народов. Москва, изд. Пищевая пром-сть, 1980 (William Pokhlyobkin, The Ethnic Cuisines of our Peoples. Moscow, Food Industry publishing house, 1980; Russian)
  5. Modern Cookery. 1845.
  6. „Salaatti“. Raholan syötäviä sanoja. Архивирано од изворникот на 2019-11-30. Посетено на 2 June 2018.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]