Шатл дипломатија

Од Википедија — слободната енциклопедија

Во дипломатијата и меѓународните односи, шатл-дипломатија е кога една надворешна страна ја презема улогата на посредник во спор или конфликт без да има директна средба меѓу челниците во спорот. Вообичаено, посредникот постојано патува од седиштето на една завојувана страна до седиштето на другата, пренесувајќи им ги пораките.

Терминот првпат се употребил за опишување на напорите на државниот секретар на Соединетите Американски Држави, Хенри Кисинџер, од 5 ноември 1973 година, [1] кои помогнале во прекинот на непријателствата по Јомкипурската војна.

Шатл дипломатија честопати се користи од посредниците кога еден или обата учесници во спорот не се признаваат меѓусебно, но сепак посакуваат преговори.

Примери[уреди | уреди извор]

Почетна форма на шатл дипломатија имало на Париската мировна конференција во 1919 година кога Италија накратко се повлекла од Конференцијата во знак на протест затоа што другите меѓународни делегации одбиле да ги одобрат нејзините иредентистички територијални претензии ветени со Лондонскиот договор од 1915 година. Откако Италија се вратила на Конференцијата, полковникот Едвард Хаус од американската делегација се обидел да го реши нејзиниот спор со Југославија така што ги ставил делегатите од двете земји во посебни простории и се обидел да постигне компромис меѓу нив. Сепак Хаус не успеал да извлече спогодба од двете страни, и како резултат на тоа паднала владата на италијанскиот премиер Виторио Орландо во Рим.[2]

Кисинџер за време на администрацијата на Никсон и на Форд (1969–1977) постојано применувал шатл дипломатијата на Блискиот Исток; како резултат на тоа била потпишана Синајската привремена спогодба (1975) и договори меѓу Израел и Сирија за Голанската висорамнина (1974).[3]

Турција применува шатл дипломатија, најчесто во споровите кои ги има Израел со арапскиот свет: Турција била најблискиот Израелски сојузник во муслиманскиот свет, а некои арапски земји (како Сирија, која има заедничка граница и со Турција и со Израел) биле сугестибилни на Турција, поради мнозинското муслиманско население.[4] Турција посредувала и меѓу Русија и Грузија за време на нивната војна од 2008 година.[5]

Државниот секретар на САД, Александар Хејг се обидел да ја искористи шатл дипломатијата за да посредува меѓу Обединетото Кралство и Аргентина за време на Фолкландската војна во 1982 година.[6]

Шатл дипломатијата на францускиот претседател Емануел Макрон била неуспешна во спречувањето на руската инвазија на Украина во 2022 година.[7]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. George Lenczowski, American Presidents and the Middle East, (Duke University Press: 1990), p. 131
  2. MacMillan, Margaret (2001). Paris 1919: Six Months that Changed the World. New York: Random House. стр. 299–300. ISBN 0-375-76052-0.
  3. Dhanani, Gulshan (1982-05-15). „Israeli Withdrawal from Sinai“. Economic and Political Weekly. 17 (20): 821–822. JSTOR 4370919. The high points in Kissinger's shuttle diplomacy were:[...] (2) May 1974; the Syrian and the Israeli armies agree to the Golan Heights disengagement
  4. „Naharnet — Lebanon's leading news destination“.
  5. „Turkey's Erdogan in shuttle diplomacy in Caucasus“. Reuters. 2008-08-13.
  6. „Falklands: British resolve, US diplomacy; Haig will shuttle between London, Buenos Aires“. The Christian Science Monitor. 8 April 1982.
  7. Празен навод (help)

Предлошка:Diplomacy