Хаплогрупа IJK

Од Википедија — слободната енциклопедија

 

Хаплогрупа IJK
Можно време на потекло49,000-59,000 п.с,[1]
Можно место на потеклоЕвроазија
ПредокХаплогрупа HIJK
ПотомциIJ, K
Дефинирање на мутацииL15/S137, L16/S138, L69.1(=G)/S163.1

Хаплогрупата IJK — хаплогрупа на ДНК на човечки Y-хромозом. IJK е примарна гранка на макрохаплогрупата HIJK. Нејзините директни потомци се хаплогрупата IJ и хаплогрупата К. [2]

Распространетост и структура[уреди | уреди извор]

IJK не е забележана кај современите популации или кај древните човечки остатоци. Претходно базалната парагрупа HIJK* била пријавена во мезолитско европско (магдалениско) време, GoyetQ-2 и европскиот од доцен палеолит ( Граветјан), Вестонице16. [3] Подоцна студија во 2023 година со висококвалитетно секвенционирање на Магдалениец, GoyetQ-2, граветијанска култура, Вестонице, биле доделени со Хаплогрупа I. [4]

Популациите со високи пропорции на мажи кои припаѓаат на потомците на големите хаплогрупи на Хаплогрупата HIJK живеат во широко дисперзирани области и популации. Подкладите на IJK денес се наоѓаат кај мажите со потекло од:

Структура[уреди | уреди извор]

Основна филогенија[уреди | уреди извор]

  • ИЈК
    • IJK (L15/S137, L16/S138, L69.1(=G)/S163.1)
      • IJ (M429/P125, P123, P124, P126, P127, P129, P130, S2, S22)
      • K (M9, P128, P131, P132)

Филогенетско дрво[уреди | уреди извор]


IJ
I

I1 главно пронајдена во Северна Европа.



I2главно пронајдена во Југоисточна Европа



J

J1 главно пронајдена во Кавказ и Блиски Исток.



J2 главно пронајдена во Кавказ, Блиски Исток, Средна Азија, Јужна Азија и Северна Европа.




K
LT

L главно пронајдена во Средна Азија, Јужна Азија и Западна Азија.



T денеска во Африкански Рог, Арабија, Индија и Евроазија.



K2

K2* – базалната подклада се наоѓа на значајни нивоа кај домородни Австралијци. Исто така пронајдена во Мандар и Тоба Батак, едно од домородните племиња во Сундаленд.[5]


  NO* † (пронајдена само во остатоците од Уст'-Ишим,
пред 45,000 п.с. [6]) → NO1 (K2a) 

NO1*



N главно пронајдена во Северна Азија и Северна Европа.



O главно пронајдена во Источна Азија, Југоисточна Азија, и Океанија.



K2b

K2b1*† – поткладата на K2b1 ги вклучува главните хаплогрупи M и S; овие сега се наоѓаат главно меѓу Папуанците, Микронезиски народ, домородни Австралијци и Полинезијците


 P (K2b2)

P* најмногу во Јужна Азија, Источен Сибир и Средна Азија



P1 – примарните подклади се главни Хаплогрупи Q и R, кои сега се нумерички доминантни во Средна Азија, Европа, Јужна Азија, Блиски Исток и меѓу Американците



P2 исклучително ретко и се наоѓа само на Филипини





 K2c – ретка лоза, главно пронајдена во Бали[7]



 K2d – ретка лоза, главно пронајдена во Јава



 K2e – ретка лоза, пронајдена во Јужна Индија[7]





† = Базална хаплогрупа која не е документирана кај живите индивидуи.

(Врз основа на дрвото на YCC од 2008 година и последователните објавени истражувања. [8] )

Мутација[уреди | уреди извор]

L15[уреди | уреди извор]

Дефинитивниот SNP L15 се наоѓа на Y хромозомската локација rs9786139 со вредност на предците е A, а изведената вредност е G.

L16[уреди | уреди извор]

Дефинитивниот SNP L16 се наоѓа на локацијата rs9786714, при што вредноста на предците е G, а изведената вредност е A.

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Остатоците на човекот Уст'-Ишим, кои датираат од 45.000 п.с., се откриени дека се НЕ*, што значи дека ИЈК мора да значително постара. [1]
  2. „FTDNA Advanced SNP Descriptions“. Архивирано од изворникот на 2010-12-27. Посетено на 2008-11-06.
  3. Fu, Q.; Posth, C.; Hajdinjak, M.; Petr, M.; Mallick, S.; Fernandes, D.; Furtwängler, A.; Haak, W.; Meyer, M. (2016). „The genetic history of Ice Age Europe“. Nature. 534 (7606): 200–205. Bibcode:2016Natur.534..200F. doi:10.1038/nature17993. PMC 4943878. PMID 27135931.CS1-одржување: display-автори (link)
  4. Posth, Cosimo; Yu, He; Ghalichi, Ayshin; Rougier, Hélène; Crevecoeur, Isabelle; Huang, Yilei; Ringbauer, Harald; Rohrlach, Adam B.; Nägele, Kathrin (March 2023). „Palaeogenomics of Upper Palaeolithic to Neolithic European hunter-gatherers“. Nature (англиски). 615 (7950): 117–126. doi:10.1038/s41586-023-05726-0. ISSN 1476-4687. Посетено на 22 March 2023. |hdl-access= бара |hdl= (help)
  5. " caption caption="Mark Lipson et al (2014)
  6. http://www.nature.com/nature/journal/v514/n7523/extref/nature13810-s1.pdf [мртва врска]
  7. 7,0 7,1 Tatiana M. Karafet, Fernando L. Mendez, Herawati Sudoyo, J. Stephen Lansing и Michael F. Hammer; 2015, "Improved phylogenetic resolution и rapid diversification of Y-chromosome Хаплогрупа K-M526 in Southeast Азија", Европаan Journal of Human Genetics, no. 23 (March), pp. 369–73.
  8. „New binary polymorphisms reshape and increase resolution of the human Y chromosomal haplogroup tree“. Genome Research. 18 (5): 830–8. 2008. doi:10.1101/gr.7172008. PMC 2336805. PMID 18385274.