Северен рис

Од Википедија — слободната енциклопедија
Северен рис
Северен рис во Зоо Скопје
Научна класификација e
Царство: Животни
Колено: Хордови
Класа: Цицачи
Ред: Ѕверови
Подред: Мачковидни
Семејство: Мачки
Подсемејство: Мали мачки
Род: Рис
Вид:
Подвид:
L. l. lynx
Тројно име
Lynx lynx lynx

Северниот рис (Lynx lynx lynx) - средноголем подвид на евроазискиот рис (Lynx lynx).

Опсег и живеалиште[уреди | уреди извор]

Северниот рис се наоѓа во Феноскандија, Балтичките држави, северниот и средишниот дел на Полска (вклучително и Бјаловјешката Шума и Националниот парк Кампинос), Белорусија, европскиот дел на западна, северна, средишна и источна Русија, Урал и Западен Сибир источно до реката Енисеј.[1]

Плен на северниот рис[уреди | уреди извор]

Северниот рис плени во голема мера врз мали до прилично големи цицачи и птици. Меѓу заведените животни како плен се европските диви зајаци и аплскиот диви зајаци, црвените верверички, сибирските летачки верверички, сонливците и други глодачи, куни (како обичната куна), тетреби, црвени лисици, ракуноливи кучиња, диви свињи, лосови, срни, обични елени и други копитари со средна големина. Полудомашните ирваси (Rangifer tarandus) се главниот плен за северниот рис во северна Скандинавија.[2]

Грабливци и непријатели на северниот рис[уреди | уреди извор]

Во руските шуми, најважниот грабливец на евроазискиот рис е сивиот волк.[3] Волците убиваат и јадат рисови кои не успеваат да избегаат во дрвјата. Населението на рисот се намалува кога волците ќе се појават во некој регион и веројатно ќе земат помал плен таму каде што волците се активни.[4]

Лакомците се можеби најпознатите најдобри од конкурентите за ловење, честопати крадејќи пленови на рисовите. Рисовите имаат намера активно да избегнуваат средби со лакомци, но понекогаш можат да се борат против нив ако бранат мачиња. Може да се појават случаи на грабливост врз рисови од лакомци, дури и можеби кај возрасните, но за разлика од нападите на лакомците врз рисови се исклучително ретки, ако тие навистина се случуваат.[3][5] Едно истражување во Шведска открило дека од 33 смртни случаи на рисови од едно набљудувано население, една е веројатно убиена од лакомец.[6] Наводно, во областа на реката Печора била забележана друго познато пленење на возрасен лакомец врз возрасен рис, иако се чинело дека ова е само анегдотско тврдење. Не се познати примери кога рисот плени лакомец.[7]

Кафеавите мечки, иако не се (колку што е познато) грабливци на евроазискиот рис, во некои области се полувообичаени узурпатори на закопани пленови на рисови, не ретко пред мачката да има шанса да го доизеде своето плен.[8]

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. iucnredlist.org / Lynx lynx
  2. Mattisson, Jenny; Odden, John; Nilsen, Erlend B.; Linnell, John D.C.; Persson, Jens; Andrén, Henrik (2011). „Factors affecting Eurasian lynx kill rates on semi-domestic reindeer in northern Scandinavia: Can ecological research contribute to the development of a fair compensation system?“. Biological Conservation. 144 (12): 3009–3017. doi:10.1016/j.biocon.2011.09.004.
  3. 3,0 3,1 Heptner, V.G. and Sludskii, A.A. (1992). Mammals of the Soviet Union. Vol. II Part 2 Carnivora: Hyenas and Cats. New Delhi: Amerind Publishing Co pp. 625.
  4. Luigi Boitani (23 ноември 2003). Wolves: Behavior, Ecology, and Conservation. University of Chicago Press. стр. 265–. ISBN 978-0-226-51696-7.
  5. Carnivores of the World by Dr. Luke Hunter. Princeton University Press (2011), ISBN 978-0-691-15228-8
  6. Andrén, Henrik; Linnell, John D.C.; Liberg, Olof; Andersen, Reidar; Danell, Anna; Karlsson, Jens; Odden, John; Moa, Pål F.; Ahlqvist, Per (2006). „Survival rates and causes of mortality in Eurasian lynx (Lynx lynx) in multi-use landscapes“. Biological Conservation. 131: 23–32. doi:10.1016/j.biocon.2006.01.025.
  7. Andrén, Henrik; Persson, Jens; Mattisson, Jenny; Danell, Anna C. (2011). „Modelling the combined effect of an obligate predator and a facultative predator on a common prey: Lynx lynx lynx and wolverine Gulo gulo predation on reindeer Rangifer tarandus“. Wildlife Biology. 17: 33–43. doi:10.2981/10-065.
  8. Krofel, Miha; Kos, Ivan; Jerina, Klemen (2012). „The noble cats and the big bad scavengers: Effects of dominant scavengers on solitary predators“. Behavioral Ecology and Sociobiology. 66 (9): 1297–1304. doi:10.1007/s00265-012-1384-6.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]