Балтички држави
| Balti riigid (естонски) Baltijas valstis (латвиски) Baltijos valstybės (литвански) Балтички држави
|
||
|---|---|---|
|
Местоположбата на Балтички држави (темнозелена)
на Европскиот континент (темносива) — [Легенда] |
||
| Главни градови: | Талин; Рига; Вилнус | |
| Официјални јазици: | естонски; латвиски; литвански | |
| Членство | ||
| - | Вода (%) | 2.23% (3,909 km²) |
| Население | ||
| - | проц. 2010 г. | 6,913,490 (100-та) |
| БДП (ПКМ) | проц. 2010 г. | |
| - | Вкупно | $108.136 милијарди[1] (63-та) |
| - | По глава на жител | $15,665 (56-та) |
| БДП (номинален) | проц. 2010 г. | |
| - | Вкупно | $74.502 милијарди[1] (68-ма) |
| - | По глава на жител | $10,792 (67-ма) |
Балтичките држави (естонски: Balti riigid, летонски: Baltijas valstis, литвански: Baltijos valstybės, руски: Прибалтика) се три независни држави во Северна и Источна Европа, членки на Европската Унија и НАТО. Трите балтички држави се: Естонија, Латвија и Литванија. Пред 1918 и 1920 година, по завршувањето на Првата светска војна, а проследено со векови странска окупација, Балтичките држави се избориле за независност. Во тој период и Финска била сметана за балтичка држава, поради фактот што заедно со Литванија, Латвија и Естонија, и Финска се ослободила од руска контрола. Сепак, денес Финска се смета за Нордиска држава.
Естонците и Ливонците во Латвија, кои лингвистички се асимилирани, се припадници на групата народи наречена Балтички Финци и споделуваат слични културни карактеристики и сродни јазици. Латвијците и Литванците се поврзани културно и лингвистички и се потомци за Балтите. Долги векови овие народи ги населувале источните брегови на Балтичкото Море, понекогаш живеејќи во бурни воени години, а понекогаш во стабилни држави.
Од 1940 до 1991 година, Балтичките држави биле во склоп на СССР и од страна на САД, Обединетото Кралство, Канада или НАТО се сметало дека овие држави биле окупирани од Советската власт.[2] [3]. Балтичките држави биле меѓу првите поранешни советски републики што прогласиле независност. Така, во 1991 година независноста на сите три држави била обновена, а последните руски трупи ги напуштиле териториите во август 1994.[4]
Естонија, Латвија и Литванија се членки на ЕУ и НАТО од 2004 година. Денес, тие се слободни демократски општества со слободен економски пазар и со релативно стабилен развој и економија. Сепак, овие три економии биле силно погодени за време на економската криза од 2008/2010.[5]
Содржина |
Статистички податоци[уреди]
| Знаме | |||
| Држава | Естонија | Латвија | Литванија |
| Главен град | Талин | Рига | Вилнус |
| Независност | -До 13 век -24 февруари 1918 -20 август 1991 |
- До 13 век -18 ноември 1918 -21 август 1991 |
-До 18 век -16 февруари 1918 -11 март 1990 |
| Моментален лидер | Томас Хендрик Илвес | Валдис Затлерс | Далиа Грибаускаите |
| Население (2007) | 1,340,602 (01/2007) | 2,270,700 (12/2007) | 3,369,600 |
| Население (2000) | 1,376,743 | 2,375,000 | 3,490,800 |
| Густина на население | 29/km² = 75/sq mi | 36/km² = 93/sq mi | 52/km² = 134/sq mi |
| Површина | 45,227 km² = 17,413 sq mi | 64,589 km² = 24,937 sq mi | 65,200 km² = 25,173 sq mi |
| Водна површина % | 4.56% | 1.5% | 1.35% |
| БДП (ПКМ) вкупно | $26.85 милијарди (2007) | $41.108 милијарди (2007) | $66 милијарди (2008) |
| БДП (ПКМ) по глава на жител | $21,800 | $18,103 | $19,730 |
| БДП (номинален) вкупен | $16.410 милијарди | $20.101 милијарди | $48.132 милијарди |
| БДП (номинален) по гл. на жит. | $15,310 | $8,852 | $14,273 |
| Џини | 34 | 37.7 | 36 |
| ИЧР | 0.883 | 0.866 | 0.870 |
| Интернет домеини | .ee | .lv | .lt |
| Повикувачки број | +372 | +371 | +370 |
|
|
Поврзано[уреди]
- Балтичко Море
- Балтички регион
- Балтија
- Балтосканија
- Обединето Балтичко Војводство
- Северна Европа
- Источна Европа
Наводи[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2009/02/weodata/weorept.aspx?sy=2007&ey=2014&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&pr1.x=100&pr1.y=6&c=946%2C939%2C941&s=NGDPD%2CPPPGDP%2CLP&grp=0&a=
- ↑ U.S.-Baltic Relations: Celebrating 85 Years of Friendship at state.gov
- ↑ Country Profiles: Estonia, Latvia, Lithuania at UK Foreign Office
- ↑ Baltic Military District globalsecurity.org
- ↑ World Economic Outlook Database, October 2009
Надворешни врски[уреди]
| „Балтички држави“ на Ризницата |
| Оваа статија од областа на географијата е никулец. Можете да помогнете со тоа што ќе ја проширите. |

