Норвешки јазик

Од Википедија — слободната енциклопедија
Норвешки јазик
norsk
Изговор[nɔʂk] (источнонорвешки)
[nɔʁsk] (западнонорвешки)
Застапен воНорвешка
Говорници5 милиони  
Јазично семејство
Стандардни облици
нинорск (официјален) / хегнорск (неофицијален)
букмол (официјален) / риксмол (неофицијален)
Писмолатиница (норвешка азбука)
Статус
Службен воНорвешка
Нордиски совет
Регулативен органСовет за норвешки јазик (букмол и нинорск)
Норвешка академија (риксмол)
Јазични кодови
ISO 639-1no – норвешки
nbбукмол
nnнинорск
ISO 639-2[[ISO639-3:nor – норвешки
nobбукмол
nnoнинорск|nor – норвешки
nobбукмол
nnoнинорск]]
ISO 639-3nor — опсежен код
Поединечни кодови:
nob — букмол
nno — нинорск
Linguasphere52-AAA-ba to -be &
52-AAA-cf to -cg

Оваа статија е дел од серијата за:
норвешкиот јазик

Варијанти:
Официјални: книжевен норвешки | новонорвешки
Неофицијални: риксмол |
ландсмол/хегнорск
Норвешки јазичен конфликт
Норвешки дијалекти

Употреба:
Азбука
Фонологија

Останато:
Норвешка литература
Норвешки знаковен јазик
Норвешки јазичен совет

Норвешки јазик
Писмо латиница
Пример Прв член од „Декларацијата за човекови права“
Текст (букмал) Alle mennesker er født frie og med samme menneskeverd og menneskerettigheter. De er utstyrt med fornuft og samvittighet og bør handle mot hverandre i brorskapets ånd.
(нинорск) Alle menneske er fødde til fridom og med same menneskeverd og menneskerettar. Dei har fått fornuft og samvit og skal leve med kvarandre som brør.
Македонски Сите човечки суштествa се раѓaaт слободни и еднакви по достоинство и правa. Tиe се обдарени со разум и совест и требa да се однесувaaт еден кон друг во дуxот на општо човечкaтa припaдност.
Портал: Јазици

Норвешки јазикгермански јазик зборуван во Норвешка. Заедно со данскиот, шведскиот, фарскиот и исландскиот јазик, норвешкиот спаѓа во групата на северногермански јазици (исто така нарекувани и скандинавски јазици). Од 16 до XIX век, данскиот беше литературен пишан јазик на Норвешка. Како резултат на ова, развитокот на модерниот пишан норвешки јазик беше предмет на силна контроверзија поврзана со национализам, руралното против дискурсот и норвешката литературна историја (Види: Норвешка литература).

Правопис[уреди | уреди извор]

Норвешката азбука има 29 букви.

A B C D E F G H I J K L M N O P Q R S T U V W X Y Z Æ Ø Å
a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z æ ø å

Буквите c, q, w, x и z се користат само за позајмени зборови. Некои букви може да имаат надредни знаци: é, è, ê, ó, ò, и ô. Во нинорск, ì и ù и почесто се гледаат. Надредните знаци не се задолжителни, но во одредени случаи се користат за да се разликуваат зборови кои имаат различно значење а исто се пишуваат, како на пример: for (за), fór (сака), fòr (бразда) и fôr (сточна храна).

Примери[уреди | уреди извор]

Во прилог следуваат примери за споредба на некои германски јазици:

јазик фраза
Јас доаѓам од Норвешка. Како се вика тој? Ова е коњ. Виножитото има многу бои.
букмол Jeg kommer fra Norge Hva heter han? Dette er en hest Regnbuen har mange farger
риксмол Regnbuen har mange farver
дански Hvad hedder han?
нинорск Eg kjem frå Noreg Kva heiter han? Dette er ein hest Regnbogen har mange fargar/leter
Regnbogen er mangleta
хегнорск Regnbogen hev mange leter
Regnbogen er manglìta
старонордиски Ek kem frá Noregi Hvat heitir hann? Þetta er hross/Þessi er hestr Regnboginn er marglitr
исландски Ég kem frá Noregi Hvað heitir hann? Þetta er hross/Þessi er hestur Regnboginn er marglitur
фарски Eg komi frá Noregi/Norra Hvat eitur hann?/Hvat heitir hann? Hetta er eitt ross/ein hestur Ælabogin hevur nógvar litir/ Ælabogin er marglitur
шведски Jag kommer från Norge Vad heter han? Detta är en häst Regnbågen har många färger
староанглиски Ic cume fram Norwegan Hwat hatþ he? Þis is hors Se regnboga hæfð manige hiw
германски Ich komme aus Norwegen Wie heißt er? Das ist ein Pferd/Ross Der Regenbogen hat viele Farben
холандски Ik kom uit Noorwegen Hoe heet hij? Dit is een paard (ros) De regenboog heeft veel (menige) kleuren
африканс Ek kom van Noorweë af Wat is sy naam? (Hoe heet hy? - поархаично и формално) Dit is 'n perd Die reënboog het baie kleure
западнофризиски Ik kom út Noarwegen Hoe hjit er? Dit is in hynder/happe De reinbôge hat mannich kleuren

Користена литература[уреди | уреди извор]

  • Olav T. Beito, Nynorsk grammatikk. Lyd- og ordlære, Det Norske Samlaget, Oslo 1986, ISBN 82-521-2801-7
  • Jan Terje Faarlund, Svein Lie, Kjell Ivar Vannebo, Norsk referansegrammatikk, Universitetsforlaget, Oslo 1997, 2002 (3rd edition), ISBN 82-00-22569-0 (Bokmål and Nynorsk)
  • Rolf Theil Endresen, Hanne Gram Simonsen, Andreas Sveen, Innføring i lingvistikk (2002), ISBN 82-00-45273-5
  • Arne Torp, Lars S. Vikør (1993), Hovuddrag i norsk språkhistorie (3.utgåve), Gyldendal Norsk Forlag AS 2003

Поврзано[уреди | уреди извор]

Надворешни врски[уреди | уреди извор]