Готски јазик: Разлика помеѓу преработките
[проверена преработка] | [проверена преработка] |
Избришана содржина Додадена содржина
с r2.7.3) (Робот: Додава mzn:گوتیک |
Нема опис на уредувањето |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Без извори|датум=август 2010}} |
{{Без извори|датум=август 2010}} |
||
{{Infobox language |
|||
{{Инфокутија за јазик |
|||
| |
|name=Готски јазик |
||
| |
|nativename=𐌲𐌿𐍄𐌰𐍂𐌰𐌶𐌳𐌰/𐌲𐌿𐍄𐌹𐍃𐌺𐌰| |
||
⚫ | |||
|изговор=| |
|||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
|зборувачи=| |
|||
|iso1=ISO 639-1 |
|iso1=ISO 639-1 |
||
|iso2=ISO 639-2 got |
|iso2=ISO 639-2 got |
||
Ред 12: | Ред 10: | ||
|iso2t=ISO 639-2 |
|iso2t=ISO 639-2 |
||
|iso3=ISO 639-3 got |
|iso3=ISO 639-3 got |
||
| |
|familycolor=Indo-European |
||
| |
|fam1=[[Индоевропски јазици|Индоевропски]] |
||
| |
|fam2=[[Германски јазици|Германски]] |
||
| |
|fam3=[[Источногермански јазици|Источногермански]] |
||
| |
|script=[[готска азбука]] |
||
⚫ | |||
|ранк=| |
|||
|нација=| |
|||
|агенција=| |
|||
⚫ | |||
|lc1=| |
|||
|ld1=| |
|||
|ll1=| |
|||
|пишувачи=| |
|||
|создавач=| |
|||
|датум=| |
|||
|подесување=| |
|||
|постериори=| |
|||
|слика=| |
|||
|опис=| |
|||
|мапа=| |
|||
}} |
}} |
||
Преработка од 15:16, 6 јуни 2012
Готски јазик | |
---|---|
𐌲𐌿𐍄𐌰𐍂𐌰𐌶𐌳𐌰/𐌲𐌿𐍄𐌹𐍃𐌺𐌰 | |
Застапен во | Дакија, Италија, Галија, Шпанија |
Подрачје | Европа |
Изумрен | 8 век, но остатоци од јазикот се најдени се до 17 век |
Јазично семејство | Индоевропски
|
Писмо | готска азбука |
Јазични кодови | |
ISO 639-1 | ISO 639-1 |
ISO 639-2 | ISO 639-2 (B) ISO 639-2 (T) |
ISO 639-3 | ISO 639-3 got |
Готски е исчезнат германски јазик што бил зборуван од Готите. Најмногу е познат од кодексот Аргенетеус, копија на преводот на Библијата од 4 век. Другите помали јазици на оваа група како што се бургундски јазик и вандалски јазик се познати само по личните имиња. Јазикот е индоевропски но нема денешен потомок. Најстарите документи на готски датираат од 4 век. Со надоаѓањето на Франките, масивна асимилација од латините јазикот почнал да исчезнува. Јазикот опстоил само до 8 век но само на територијата на Шпанија и Португалија. Според некои записи е утврдено дека јазикот бил зборуван и на територијата на долен Дунав и на Крим. Јазикот е многу интересен за проучување на лингвистите.
Фонологија
Самогласки
монофтонзи Податотека:Phon gotique2.svg |
дифтонзи Податотека:Phon gotique3.svg |
Согласки
лабијални | забни | алвеоларни | непчени | меконепчани | лабиоалвеоларни | дишни консонанти | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
експлозивни | p /p/ | b /b/ | t /t/ | d /d/ | ?ddj /ɟː/ | k /k/ | g /g/ | q /kʷ/ | gw /gʷ/ | ||||
фрикативни | f /ɸ, f/ | b [β] | þ /θ/ | d [ð] | s /s/ | z /z/ | g, h [x] | g [ɣ] | ƕ /ʍ/ | h /h/ | |||
апроксимантни | j /j/ | w /w/ | |||||||||||
носни | m /m/ | n /n/ | g, n /ŋ/ | ||||||||||
латерални | l /l/ | ||||||||||||
треперливи | r /r/ |
Библиографија
- Wilhelm Streitberg, Gotisches Elementarbuch, Heidelberg, 1920
- В. В. Євченко, Готська мова, Житомир, 2002