Цитотаксономија

Од Википедија — слободната енциклопедија
Клетката во анафаза хромозомите се делеле и кинетохора микротубулите се намалувале.
Cell in anaphase the chromosomes having split and the kinetochore microtubules shrinking

Цитотаксономијата била класификација на организми користејќи компаративни студии на хромозомите за време на митоза.

Опис[уреди | уреди извор]

Цитотаксономијата била гранка на таксономијата која ги користела карактеристиките на клеточните структури за да ги класифицирала организмите. Во цитотаксономијата, хромозомската конфигурација на организмот бил најшироко користен параметар за да се заклучи врската помеѓу два организми. Заклучокот за врските на видовите се засновала на претпоставката дека тесно сродните видови споделувале слични карактеристики во нивната хромозомска поставеност (наведени како кариотип).[1][2] Со анализа на сличностите и разликите во хромозомите, еволуцијата на кариотипот и еволуцијата на видовите можеле да се реконструираат.

Бројот, структурата и однесувањето на хромозомите биле од голема вредност во таксономијата, при што бројот на хромозомите бил најшироко користен и најцитиран карактер. Броевите на хромозомите обично се одредувале во фазата на метафаза за време на митозата. Вообичаено, се референцирал диплоидниот хромозомски број (2n), освен ако се работело за полиплоидна серија во кој случај се цитирал основниот број или бројот на хромозоми во геномот на оригиналниот хаплоид. Друг корисен таксономски карактер била положбата на центромерот. Мејотичкото однесување можело да ја покаже хетерозиготноста на инверзиите. Ова можело да биде константно за таксон, нудејќи дополнителни таксономски докази.

Често, цитолошките докази биле придружени и зајакнати со други анализи, вклучително и геномика и филогении базирани на ДНК.

Цитологијата придонела за следење на еволутивната историја на многу организми, особено примати и цветни растенија. Како пример, споредбите на кариотипот во голема мера ја разјасниле еволуцијата на Arabidopsis thaliana[3] и на шафранскиот крокус[4], иако имало многу повеќе студии кои заслужувале да се истакнат.

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Guerra, M. (2012-09-01). „Cytotaxonomy: The end of childhood“. Plant Biosystems. 146 (3): 703–710. doi:10.1080/11263504.2012.717973. ISSN 1126-3504.
  2. Guerra, M. (2008). „Chromosome numbers in plant cytotaxonomy: concepts and implications“. Cytogenetic and Genome Research (english). 120 (3–4): 339–350. doi:10.1159/000121083. ISSN 1424-8581. PMID 18504363.CS1-одржување: непрепознаен јазик (link)
  3. Lysak, Martin A.; Berr, Alexandre; Pecinka, Ales; Schmidt, Renate; McBreen, Kim; Schubert, Ingo (2006-03-28). „Mechanisms of chromosome number reduction in Arabidopsis thaliana and related Brassicaceae species“. Proceedings of the National Academy of Sciences (англиски). 103 (13): 5224–5229. doi:10.1073/pnas.0510791103. ISSN 0027-8424. PMC 1458822. PMID 16549785.
  4. Schmidt, Thomas; Heitkam, Tony; Liedtke, Susan; Schubert, Veit; Menzel, Gerhard (2019). „Adding color to a century-old enigma: multi-color chromosome identification unravels the autotriploid nature of saffron (Crocus sativus) as a hybrid of wild Crocus cartwrightianus cytotypes“. New Phytologist (англиски). 222 (4): 1965–1980. doi:10.1111/nph.15715. ISSN 1469-8137. PMID 30690735.