Петар Патрикиј (9 век)

Од Википедија — слободната енциклопедија

Петар ― висок римски воен командант на крајот на 9 век, кој подоцна станал монах и црквата го прогласила за светец. Тој е прославуван на 1 јули.

Живот[уреди | уреди извор]

Петар е познат само од месецослови.[1] Тој бил син на патрикијот Константин, кој според делото „Константинополски синаксар“ (Synaxarium Constantinopolitanum) бил на положбата стратег.[2] Петар е роден за време на заедничкото владеење на Ирина Атинска и нејзиниот син Константин VI (780–796).[3]

Петар, исто така, имал чин на патрикиј и служел како командант на елитниот полк на дворските схоли (Scholae Palatinae) за време на единственото владеење на Ирина Атинска (вл. 797–802) и како командант на полкот иканати под нивниот наследник, Никифор I (вл. 802–811).[3][4] Се борел во катастрофалната Битка кај Плиска во 811 година и бил заробен заедно со 50 други офицери од Бугарите. Петар успеал „чудесно“ да побегне со помош на Јован Богослов, се замонашил на Битински Олимп, заедно со Јоаникиј Велики, со кого живеел заедно како негов ученик 34 години.[3][4] По смртта на Јоаникиј во 846 година, Петар се вратил во Константинопол, каде изградил црква во четвртот Евандру. Тој живеел во колиба во близина и умрел осум години подоцна, на јули 854 година.[3][4] Вистинитоста на неговиот живот по 811 година е доведена во прашање од страна на Џон Вортли, кој го смета неговиот монашки живот за легенда.[3]

Родолф Гиланд предложил идентитет со истоимениот патрикиј, спомнат во историјата на Теофан Исповедник, кој учествувал во соборувањето на Ирина во 802 година и кој во 809 година го смирил армискиот бунт против Никифор. Меѓутоа, оваа личност според Теофан е убиена кај Плиска.[1][5]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Guilland 1970, стр. 333, 338.
  2. PmbZ, Konstantinos (#3877); Petros (#6046).
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Dumbarton Oaks Hagiography Database, "Peter the Patrikios", стр. 84–85.
  4. 4,0 4,1 4,2 PmbZ, Petros (#6046).
  5. PmbZ, Petros (#6046); Petros (#6065).

Извори[уреди | уреди извор]

  • Guilland, Rodolphe (1970). „Соntribution a l'histoire administrative de l'empire byzantin. Les patrices du règne de Léon III l'Isaurien (717–741) au règne de Michel II (820–827)“. Byzantion (French). Brussels. XL: 317–360.CS1-одржување: непрепознаен јазик (link)
  •  Kazhdan, Alexander; Talbot, Alice-Mary; Alexakis, Alexander; Efthymiadis, Stephanos; McGrath, Stamatina; Sherry, Lee Francis; Zielke, Beate, уред. (1998). Dumbarton Oaks Hagiography Database of the Eighth, Ninth and Tenth Century (PDF). Вашингтон: Dumbarton Oaks.
  •  Lilie, Ralph-Johannes; Ludwig, Claudia; Pratsch, Thomas; Zielke, Beate (2013). Prosopographie der mittelbyzantinischen Zeit Online. Berlin-Brandenburgische Akademie der Wissenschaften. Nach Vorarbeiten F. Winkelmanns erstellt (германски). Берлин и Бостон: De Gruyter.