Мери Едвардс (човечки компјутер)

Од Википедија — слободната енциклопедија

Мери Едвардс (англиски: Mary Edwards; р. 1750 - септември 1815) била човечки компјутер за Британскиот наутички алманах и една од неколкуте жени кои директно ги плаќал Одборот за должини, и која заработувала за живот од научна работа во тоа време.[1] Таа била една од 35. човечки компјутери, кои ја пресметувале позицијата на сонцето, месечината и планетите во различно време од денот, за годишните наутички алманаси, кои се користеле за навигација на море.[2]

Работа[уреди | уреди извор]

Едвардс била воведена во проектот алманах и со Невил Мескилајн, петтиот англиски астроном Ројал, преку нејзиниот сопруг Џон Едвардс (околу 1748-1784), кој работел за одредена сума како компјутер, за да го надополни семејниот приход и да добие исплата за работата за 6 месеци за секој алманах, од 1773 година па до неговата смрт во 1784 година. Било откриено дека Марија го направила поголемиот дел од пресметките, кога му напишала на Мескилајн, да го праша дали може да продолжи да работи, за да се издржува себеси и нејзините ќерки, по смртта на нејзиниот сопруг.[3][4][5] По смртта на нејзиниот сопруг, Мери Едвардс официјално ја презела компјутерската работа со полно работно време и како единствен извор на приходи. Мескилајн можеби знаел дека таа ги преземала пресметките, бидејќи во неколку наврати го посетил семејството. Меѓутоа, кога Мескилајн умрел во 1811 година, таа открила дека новиот астроном Ројал Џон Понд не и дава доволно работа. Одборот за должини на крајот пресудил дека Понд треба да продолжи да ѝ доделува работа.[6] Со текот на времето, нејзината репутација за доверливост и точност довела до тоа да може да преземе повеќе работа. Таа продолжила сè до нејзината смрт во 1815 година.[7]

Нејзината ќерка, Елиза Едвардс (1779-1846), исто така, работела како компјутер, од рана возраст најпрво помагала, а потоа самостојно, по смртта на нејзината мајка во 1815 година. Таа продолжила да работи за Наутичкиот алманах сè до 1832 година, од кој датум компјутерската работа била централизирана во Лондон,[8] а во новата канцеларија на ХМ Наутички Алманах немало место за вработени жени, бидејќи правилата на Државна Служба го правеле вработувањето на жените многу тешко.[6]

Малата планета 12627 Марија Едвардс била именувана во нејзина чест.[9]

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Croarken, Mary (October–December 2003). „Mary Edwards: Computing for a Living in 18th-Century England“. IEEE Annals of the History of Computing. 25 (4): 9–15. doi:10.1109/MAHC.2003.1253886. Посетено на 19 October 2012.
  2. „Palimpsests, patronage and (negative) publicity in a Maskelyne cache“. Board of Longitude project blog. Royal Museums Greenwich. 7 август 2012. Архивирано од изворникот на 29 октомври 2013. Посетено на 19 октомври 2012.
  3. Higgitt, Rebekah. „Longitude, ladies and computers“. The Board of Longitude project blog. Посетено на 19 October 2012.
  4. Pain, Stephanie (13 March 2004). „Lady of longitude“. New Scientist. 181 (2438). ISSN 0262-4079.
  5. Edwards, Mary. „Correspondence [with the Board of Longitude] concerning petitions of Mary Edwards for remuneration in consideration of her past services“. Cambridge Digital Library. Посетено на 2 May 2015.
  6. 6,0 6,1 Eleanor Robson & Jacqueline Stedall (2009). The Oxford Handbook of the History of Mathematics. OUP Oxford. стр. 397. ISBN 9780199213122.
  7. „Papers of Nevil Maskelyne“. Royal Greenwich Observatory Archives. Посетено на 19 October 2012.
  8. Croarken, Mary (2014). Higgitt, Rebekah (уред.). Maskelyne: Astronomer Royal. London: Robert Hale Ltd. стр. 150.
  9. Lutz D. Schmadel, Dictionary of Minor Planet Names: Sixth Revised and Enlarged Edition (Heidelberg [etc.]: Springer, 2012), p. 823.