Климатска група

Од Википедија — слободната енциклопедија

Климатска група е непрофитна организација која работи со бизниси и владини лидери со цел да се справат со климатските промени. [1] Групацијата има програми кои се фокусирани на обновливата енергија и намалување на емисиите на стакленички гасови .

Лансирана во 2004 година, организацијата работи на глобално ниво со канцеларии во ОК (седиште), САД и Индија. Делува како секретаријат за Under2 Coalition, сојуз на државни и регионални влади ширум светот кои се посветени на намалување на нивните емисии на стакленички гасови на нето-нула нивоа до 2050 година. [2][3] Од 2022 година, Коалицијата Under2 обединува над 270 влади кои претставуваат 1,75 милијарди луѓе и 50% од светската економија.[4][5][6]

Деловната иницијатива на организацијата, дел од Бизнис коалицијата „Мислиме“, се обидува да ја зголеми корпоративната побарувачка за обновливи извори на енергија, продуктивност на енергија и електричен транспорт, преку кои би планирала да ја забрза транзицијата кон економија со нулта емисии, истовремено помагајќи им на бизнисите да ги намалат јаглеродните отпечатоци.

Историја[уреди | уреди извор]

Климатската група е иницирана во 2003 година и лансирана во 2004 година од поранешниот извршен директор и ко-основач, Стив Хауард,[7] заедно со поранешниот главен оперативен директор, Џим Вокер[8] и поранешниот директор за комуникации, Алисон Лукас. Таа еволуирала од истражување предводено од Фондот на браќата Рокфелер и е основан за да поттикне повеќе големи компании и локални влади да преземат акција за климатските промени. За да се приклучи, една компанија или влада мора да ги потпише лидерските принципи на организацијата. Поранешниот премиер на Обединетото Кралство Тони Блер ја поддржува групата од нејзиното основање и се појавува на голем број настани на организацијата.

Меѓународната мрежа на држави и региони на Климатската група вклучува голем број истакнати лидери на локални влади кои биле или се вклучени во нејзината политика на работа за развој на обновливи извори на енергија и намалување на емисиите на стакленички гасови.[9] Тие го вклучуваат шкотскиот прв министер Алекс Салмонд; Велшкиот прв министер Карвин Џонс; принцот Алберт од Монако; поранешниот гувернер на Калифорнија, Арнолд Шварценегер; поранешниот премиер на Манитоба, Гери Доер; поранешниот премиер на Квебек, Жан Шарест; поранешниот премиер на Јужна Австралија Мајк Ран и претседателот на Поату-Шарент, Сеголен Ројал. Во последователните години, Шварценегер, Чарест и Салмонд добиваат меѓународна награда за лидерство во климата на групата за клима од копретседавачот Мајк Ран.[10]

Во 2011 година, Марк Кенбер, претходно заменик-извршен директор, ја преземал функцијата извршен директор од Стив Хауард.[11] Тој си поднел оставка од функцијата во 2016 година.

Финансирање[уреди | уреди извор]

Групацијата за клима наведува дека функционира независно од какви било корпоративни и владини субјекти. Ја финансира својата работа од различни текови на приходи. Лансирањето на организацијата во 2004 година е поддржано првенствено од филантропски организации, вклучувајќи ги Фондот на браќата Рокфелер, Фондацијата DOEN, Фондацијата Џон Д и Кетрин Т. Мекартур и Фондацијата Есми Ферберн. Годишниот извештај на организацијата за 2007-2008 година [12] посочува дека над 75% од нејзиното финансирање во тоа време е од филантропски донации, фондации и други невладини организации, како и од сега прекинатото филантропско Климатско партнерство ХСБЦ.

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Hannam, Peter (2015-02-01). „NSW signs up to global climate group“. The Sydney Morning Herald (англиски). Посетено на 2018-09-10.
  2. Makower, Joel (2018-09-04). „Global Climate Action Summit: A business preview“. GreenBiz (англиски). Посетено на 2018-09-10.
  3. „How cities are making an impact at the COP23 climate talks“. Curbed. Посетено на 2018-09-10.
  4. White, Randol. „Portugal Joins Gov. Brown's Under2 Coalition To Fight Climate Change“. Посетено на 2018-09-10.
  5. Ramanathan, David G. Victor and Veerabhadran (2018-09-10). „Turning California's green leadership into a green planet“. Brookings (англиски). Посетено на 2018-09-10.
  6. „Under2 Coalition“. Climate Group (англиски). Посетено на 2022-10-09.
  7. „U.N. Climate Panel Seeks Money to Help Developing Countries“. Nytimes.com. Посетено на 17 November 2014.
  8. Sir Richard Branson Low Carbon Innovation and Leadership, Virgin Group website, April 2014, Retrieved 3 January 2019
  9. „The Climate Group“. Theclimategroup.com. Посетено на 17 November 2014.
  10. „The Scottish Government - Home Page“. Scotland.gov.uk. Посетено на 17 November 2014.
  11. „The Climate Group“. 3 June 2011. Архивирано од изворникот на 3 June 2011. Посетено на 3 October 2018.
  12. „2007-2008 Annual Report“ (PDF). Theclimategroup.org.