Етнокултурна емпатија

Од Википедија — слободната енциклопедија

Етнокултурна емпатија ― поим кој се однесува на разбирање на чувствата на поединците кои се етнички и/или културно различни од самите себе. Овој концепт фрла сомнеж врз глобалната емпатија, која претпоставува дека емпатијата е „чувство во себе чувствата на другите“ без оглед на особеностите на другиот (на пр. возраст, пол и народност) или контекст.[1] Етнокултурната емпатија, од друга страна, претпоставува дека емпатијата кон другите веројатно се зголемува ако другиот е сличен на себе во однос на етничката припадност, полот, возраста или културното потекло.

Историја на концепти[уреди | уреди извор]

Традиционално, емпатијата грубо се дефинира како интелектуална способност да се преземе улогата или перспективата на друга личност и/или емоционален одговор на друго лице што има форма на истиот емоционален приказ.[2] Емпатијата е релативно стабилна и конзистентна лична особина во одреден временски период .[3] Меѓутоа, луѓето обично имаат различни нивоа на емпатија кон различни поединци врз основа на согледаната психолошка сличност. Два основни фактори кои влијаат на воочената психолошка сличност се етничките групи и културата. Луѓето обично чувствуваат поголема емпатија кон поединците кои се во исти етнички/културни групи како и тие, отколку оние кои не се.

Квинтана[4] го дефинираше преземањето на етничката перспектива како когнитивно-развојна способност што поединецот може да ја постигне додека поминува низ развојните животни фази.[5] Пет фази на способност за земање етничка перспектива вклучуваат (1) физикалистичка и набљудувана перспектива, (2) буквална перспектива, (3) небуквална и социјална перспектива, (4) групна перспектива и (5) мултикултурна перспектива на етничката припадност. Прво, децата го утврдуваат својот етнички идентитет со тоа што се разликуваат од другите етнички групи врз основа на физичките одлики. Штом децата ќе ги разберат физичките разлики со другите групи, тие потоа можат да станат свесни за перспективите, ставовите и искуствата на другите етнички групи, и конечно можат да развијат способност да ја земат перспективата на другите етнички групи.[6]

Ридли и Лингл[7] ја дефинираат културната емпатија како „научена способност“ составена од три подредени процеси: спознаен, афективен и комуникативен. Споезнаените процеси вклучуваат културна перспектива и културна разликување на себе со друго. Афективните процеси вклучуваат заменик афект и изразителна загриженост. Комуникативните процеси вклучуваат испитување за увид и пренесување точно разбирање.

Врз основа на етничката перспектива на перцепција и културна разлика на емпатија,[8] Ванг и нејзините колеги [8] го предложија концептот на „етнокултурна емпатија“. Претходните истражувања се однесуваа на слични или сродни конструкции како што се културна емпатија,[7] емпатична мултикултурна свест,[9] земање етничка перспектива;[10] тие обично се користат наизменично со „етнокултурна емпатија“.

Конструкции и мерења[уреди | уреди извор]

До денес, Скалата на етнокултурна емпатија (СЕЕ) е единственото формално објавено мерење на етнокултурната емпатија.[8] СЕЕ се состои од три инструментални аспекти: интелектуална емпатија, емпатични емоции и комуникација на тие двајца.

Интелектуалната емпатија е способност да се разбере размислувањето и/или чувството на расно или етнички различно лице. Тоа е, исто така, способност да се согледа светот како другата личност; односно земање на расна или етничка перспектива.

Компонентата на емпатичните емоции на етнокултурната емпатија е вниманието на чувството на личност или лица од друга етнокултурна група до степен до кој едниот е способен да ја почувствува емоционалната состојба на другиот од гледна точка на расната или етничката култура на тоа лице. Покрај тоа, таа се однесува на емотивниот одговор на една личност на емоционалното прикажување на личност или лица од друга етнокултурна група.

Компонентата на комуникативна емпатија е израз на етнокултурни емпатски мисли (интелектуална емпатија) и чувства (емпатични емоции) кон членови на расни и етнички групи различни од сопствените. Оваа компонента може да се изрази преку зборови или дела.

Примена[уреди | уреди извор]

Етнокултурната емпатија вообичаено се применува во меѓукултурните и/или меѓуетничките анализи. Нивоата на етнокултурна емпатија се разликуваат според демографските особености и општествените фактори. Жените имаат поголема веројатност да пријават повисоки нивоа на етнокултурна емпатија отколку мажите,[8][11] Небели поединци  биле откриени дека имаат значително повисоки нивоа на општа и посебна етнокултурна емпатија од нивните бели колеги. Расизмот бил негативно поврзан со етнокултурната емпатија.[12]

Луѓето со различни нивоа на етнокултурна емпатија, исто така, било пријавено дека реагираат карактеристично на поединците кои се слични со себе и оние кои не се слични. На пример, луѓето со повисоко ниво на етнокултурна емпатија поуспешно работат со поединци од други култури.[13]

Етнокултурната емпатија не функционира само во меѓукултурни контексти, туку и во ситуации како што се мнозинство наспроти малцинства, мажи наспроти жени, домородци наспроти недомородци. Високите нивоа на ентокултурна емпатија предвидуваат позитивен став кон малцинските групи, како што се жртвите на силување,[14] жртви на семејно насилство,[15] женски лидери,[16] итн.

Етнокултурната културна емпатија се користи во истражувачки области како што се расизмот, феминизмот, мултикултурализмот, етничкиот идентитет итн.

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Rasoal, C., Jungert, T., Hau, S., Stiwne, E. e., & Andersson, G. (2009). "Ethnocultural empathy among students in health care education." Evaluation & Health Professions 32(3), 300–313.
  2. Gladstein, G. A. (1977). "Empathy and counseling outcome: An empirical and conceptual review." The Counseling Psychologist, 6(4), 70–79.
  3. Mangione, S., Kane, G. C., Caruso, J. W., Gonnella, J. S., Nasca, T. J., & Hojat, M, (2002). "Assessment of empathy in different years of internal medicine training." Medical Teacher, 24, 370–373.
  4. Quintana, S. M. (1994). "A model of ethnic perspective-taking ability applied to Mexican-American children and youth." International Journal of Intercultural Relations, 18, 419–448.
  5. DeAngelis, T. (2001). "All you need is contact." Monitor on Psychology, 32(10), 61.
  6. Quintana, S. M., Castaneda-English, P., & Ybarra, V. C. (1999). "Role of perspective-taking abilities and ethnic socialization in development of adolescent ethnic identity." Journal of Research on Adolescence, 9, 161–184.
  7. 7,0 7,1 Ridley, C. R., & Lingle, D. W. (1996). "Cultural empathy in multicultural counseling: A multidimensional process model." In P. B. P. J. G. Draguns (Ed.), Counseling across cultures (4th ed., pp. 21–46). Thousand Oaks, CA: Sage.
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 Wang, Y. W., Davidson, M. M., Yakushko, O. F., Savoy, H. B., Tan, J. A., & Bleier, J. K. (2003). "The Scale of Ethnocultural Empathy: Development, validation, and reliability." Journal of Consulting Psychology, 50(2), 221–234.
  9. Junn, E. N., Morton, K. R., & Yee, I. (1995). "The 'Gibberish' exercise: Facilitating empathetic multicultural awareness." Journal of Instructional Psychology, 22, 324–329.
  10. Quintana, S. M., Ybarra, V. C., Gonzalez-Doupe, P., & Baessa, Y. D. (2000). "Cross-cultural evaluation of ethnic perspective-taking ability: An exploratory investigation with U.S. Latino and Guatemalan Latino Children." Cultural Diversity & Ethnic Minority Psychology, 6, 334–351.
  11. Cundiff, N. L., & Komarraju, M. (2008). "Gender differences in ethnocultural empathy and attitudes toward men and women in authority." Journal of Leadership & Organizational Studies, 15(1), 5–15.
  12. Spanierman, L. B., Poteat, V. P., Beer, A. M., & Armstrong, P. I. (2006). "Psychosocial costs of racism to Whites: Exploring patterns through cluster analysis." Journal of Counseling Psychology, 53, 434–441.
  13. Van der Zee, K. I., & Van Oudenhoven, J. P. (2000). "The multicultural personality questionnaire: A multidimensional instrument of multicultural effectiveness." European Journal of Personality, 14, 291–309.
  14. Sakalh-Ugurlu, N., Yalcin, Z. S., & Glick, P. (2007). "Ambivalent sexism, belief in a just world, and empathy as predictors of Turkish students' attitude toward rape victims." Sex Roles, 57, 889–895.
  15. Jones, C. D. (2005). "Domestic violence perceptions: Is diversity really a factor?" Doctoral dissertations, Tennessee State University, Nashville.
  16. Cundiff, N. L., & Komarraju, M. (2008). "Gender differences in ethnocultural empathy and attitudes toward men and women in authority." Journal of Leadership & Organizational Studies, 15(1), 5–15.