Ели Хајвуд

Од Википедија — слободната енциклопедија
Ели Хајвуд
Родена 1972
 Франција
Занимање = Професорка по климатска физика, Активистка за климатски промени

Ели Хајвуд (англ. Ellie Highwood) била професорка по климатска физика на Универзитетот во Рединг, а шеф на тој отсек била од 2012 до 2015 година.[1]

Била член на Саветот и Одборот за образование на Кралското метеоролошко друштво (англ. RMetS) сè до 1 октомври 2016 година кога станала 81 претседателка на оваа здружение.[2]

Животопис[уреди | уреди извор]

Хајвуд е родена во 1972 година во Франција.[3] Студии по физика ги завршила на Универзитетот во Манчестер, а докторските студии ги завршила на Универзитетот во Рединг. Подрачјето на нејзинте истражувања и интересирања се засноваат на атмосферските честички, нивното влијание на климатските промени и симулации на климатски моделии. Особено внимание посветила на влијанието на аеросолите на климатските промени.[4]

Во 2015 година станала Декан за Различитост и Инклузија на Универзитетот во Редингтон. Оваа позиција ја дели со професорот Сајмон Чендлер Вајлд.

За нејзината работа се дискутирало во значајни публикации, како што се британскиот дневен лист The Independent и Би-Би-Си (англ. BBC).[5][6]

Хајвуд тврдела дека вештачкото ладење на планетата со „убризгување на ситни рефлективни честички во атмосферата (по предлог на Пол Круцен)[7] може да предизвика суша и климатски хаос“ во сиромашните земји.[6][8] Исто така наведувала дека би било „разумно да се истражат алтернативи кои би можеле да ни помогнат во наредните децении“.[6]

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Myhre, Gunnar, et al. "New estimates of radiative forcing due to well mixed greenhouse gases." Geophysical research letters 25.14 (1998): 2715-2718.
  • Highwood, E. J., and B. J. Hoskins. "The tropical tropopause." Quarterly Journal of the Royal Meteorological Society 124.549 (1998): 1579-1604.
  • Tanré, D., et al. "Measurement and modeling of the Saharan dust radiative impact: Overview of the Saharan Dust Experiment (SHADE)." Journal of Geophysical Research: Atmospheres (1984–2012) 108.D18 (2003).
  • Highwood, Eleanor J., et al. "Radiative properties and direct effect of Saharan dust measured by the C‐130 aircraft during Saharan Dust Experiment (SHADE): 2. Terrestrial spectrum." Journal of Geophysical Research: Atmospheres (1984–2012) 108.D18 (2003).
  • Abel, Steven J., et al. "Evolution of biomass burning aerosol properties from an agricultural fire in southern Africa." Geophysical Research Letters 30.15 (2003).

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. „Professor Eleanor Highwood“. University of Reading. University of Reading. Архивирано од изворникот на 26. 11. 2013. Посетено на 23. 1. 2016. Проверете ги датумските вредности во: |access-date=, |archive-date= (help)
  2. „New President: Professor Ellie Highwood“. News. Royal Meteorological Society. 14. 10. 2016. Архивирано од изворникот на 18. 10. 2016. Посетено на 17. 10. 2016. Проверете ги датумските вредности во: |access-date=, |date=, |archive-date= (help)
  3. Environmental and ecological chemistry. Sabljic, Aleksandar. Oxford, U.K.: Eolss Publishers. 2009. стр. 62. ISBN 978-1-84826-692-6. OCLC 494356670. Проверете ги датумските вредности во: |year= (help)CS1-одржување: друго (link) CS1-одржување: датум и година (link)
  4. „President and Council“. Royal Meteorological Society. Royal Meteorological Society. Посетено на 23. 1. 2016. Проверете ги датумските вредности во: |access-date= (help)
  5. „What's the fuss about climate change? Your questions answered“. BBC. BBC. Посетено на 23. 1. 2016. Проверете ги датумските вредности во: |access-date= (help)
  6. 6,0 6,1 6,2 Connor, Steve. „Plan to avert global warming by cooling planet artificially 'could cause climate chaos'. The Independent. The Independent. Посетено на 23. 1. 2016. Проверете ги датумските вредности во: |access-date= (help)
  7. Dyer, Gwynne. „Gwynne Dyer: Geo-engineering is in trouble“. The Georgia Straight. The Georgia Straight. Посетено на 23. 1. 2016. Проверете ги датумските вредности во: |access-date= (help)
  8. Kaiman, Jonathan. „China's air pollution leading to more erratic climate for US, say scientists“. The Guardian. The Guardian. Посетено на 23. 1. 2016. Проверете ги датумските вредности во: |access-date= (help)

Надворешни врски[уреди | уреди извор]