Астон Мартин

Од Википедија — слободната енциклопедија
Aston Martin Lagonda Limited
ВидPrivately held company
ISINGB00BFXZC448 Уреди на Википодатоците
ДејностAutomobile manufacturing
ОснованоЛондон, 1913 (1913)
Основач
  • Лионел Мартин
  • Роберт Бамфорд
Седиште
Гајдон, Варвикшир
,
Англија, Обединето Кралство
Опслужувани подрачја
Ширум Светот
Клучни личности
Дејвид Ричардс, Чаирман
Доход£474.3 милиони (2010)[2]
Оперативен доход
−117.900.000 британска фунта (2022) Уреди на Википодатоците
Нето-доход
£7.6 милиони (2010)[2]
Сопственик
  • CEO, Андреа Бономи (37.5%
Дејвид Ричардс )
Вработени
1250 (2010)[3]
ПодружнициAston Martin Racing (50%) Lagonda
Мреж. местоastonmartin.com

Астон Мартин (англиски Aston Martin Lagonda Limited) е британски производител на луксузни спортски автомобили. Претпријатието е основано во 1913 година од страна на Лионел Мартин и Роберт Бамфорд.[6]

Историја[уреди | уреди извор]

Фирмата била поврзана со луксузните „Гранд Туринг“ автомобили помеѓу 1950-тите и 1960-тите години, како и со измислениот лик Џејмс Бонд, по неговото користење на моделот „DB5“ во 1964 година, во филмот „Голдфингер“. Компанијата претрпела стечај во 1970-тите, а имала и долги периоди на неуспех и стабилност, кога била во сопственост на Дејвид Браун (1947-1972) и на „Форд“ од (1994-2007). Во 2007 година, претседател на „Астон Мартин“ станал Дејвид Ричардс. Во декември 2012 година, италијанскиот приавтен инвестиционен фонд Invsestindustrial потпишал договор за купување 37,5% од акциите на „Астон Мартин“, со инвестиција од 150.000.000 фунти, како зголемување на капиталот.

Производство[уреди | уреди извор]

Во филмот „Сениште“, Џејмс Бонд повторно возел „Астон Мартин“, овојпат моделот „DB10“. Притоа, за потребите на снимањето на филмот биле изработени 10 примероци од овој модел, кои подоцна послужиле како прототип во натамошното производство, а за дизајнот бил задолжен директорот Марек Рајкман. Моделот поседувал мануелен менувач со шест брзини и имал V8 мотор со волумен од 4,7 литри, сместен на предниот дел. Шасијата била изменет аверзија на платформата VH, која личи на онаа на моделот „Vantage“, додека меѓуоскиното растојание е слично на она на моделот „One-77“. Моделот „DB10“ е купе со две врати, а еден од двата примерока што послужиле на промоцијата на филмот „Сениште“ бил продаден на јавна аукција за цена од 2,4 милиони фунти.[6]

Спонзори[уреди | уреди извор]

Астон Мартин беа еден од спонзорите на 2. Bundesliga клуб 1860 Munich во период од 2011 до 2013.[7]

Потсетник[уреди | уреди извор]

  1. http://www.autoblog.com/2012/12/07/italian-firm-agrees-to-buy-37-5-of-aston-martin/ >(италијански) Дејвид Ричардс, Chairman | Dr. Ulrich Bez, CEO | Marek Reichman, Director of Design | Hanno Kirner, CFO | L'auto di James Bond diventa italiana. Investindustrial rileva Aston Martin.
  2. 2,0 2,1 Wright, William (6 June 2011). „Aston Martin revs up to raise capital“. Financial News. Посетено на 28 September 2011.
  3. „England, Third of jobs go at Aston Martin“. BBC News. 1 December 2008. Посетено на 29 April 2009.
  4. „Aston Martin Owner Said to Approach Suitors for Carmaker“. Bloomberg Businessweek. Посетено на 10 November 2012.
  5. „Aston Martin announces new shareholders“. Aston Martin. 12 March 2007. Архивирано од изворникот 2007-03-15. Посетено на 29 April 2009. Занемарен непознатиот параметар |deadurl= (help)
  6. 6,0 6,1 „А кој вели дека совршенство не постои?“, Infinity, број 1, декември 2016, стр. 64-66.
  7. „Aston Martin deal for TSV 1860 Munich“.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]