Сиво свраче

Од Википедија — слободната енциклопедија
Сиво свраче
Возрасен мажјак
Научна класификација
Царство: Животни
Колено: Хордови
Класа: Птици
Ред: Врапчевидни
Семејство: Сврачиња
Род: Lanius
Вид: Сиво свраче
Научен назив
Lanius collurio
Linnaeus, 1758

Сивото свраче (науч. Lanius collurio) е месојадна врапчевидна птица од семејството на сврачињата Laniidae. Таа е честа птица во Македонија.

Опис[уреди | уреди извор]

Младо сиво свраче во Оревоец, Прилепско; Македонија
Мажјак сиво свраче во Врбен, Мавровско; Македонија

Сивото свраче е долго 16-18 см. Има изразен полов диморфизам. Мажјаците одозгора се црвеникави, одоздола слевтли со нијанса на розово, имаат сива капа, на опашката црно-бела шара и имаат карактеристична силно изразена црна линија преку окото. Женките и младенчињата одозгора се кафеавкави, а одоздола посветли со многу брановидни шарки.

Оваа птица е преселница на долги растојанија и се храни со големи инсекти, мали птици, жаби, глодачи и гуштери. Како и другите сврчаиња, таа лови од видно место за перчење и го закачува пленот на трн или на жица. Оваа навика ѝ го донела прекарот „касапска птица“.

Распространетост и живеалиште[уреди | уреди извор]

Сивото свраче се размножува речиси низ цела Европа и западна Азија, а зимува во тропска Африка. Во Велика Британија, некогаш птицата била вообичаена и честа, но нејзиниот број нагло се намалил во текот на 20 век. Во 1988 било последното гнездење, а следната година немало ниту еден пар. Оттогаш се појавуваат по 1 или 2 пара, кои во 2011 имале 7 пилиња, а следната 2012 ниту едно.[2][3]

Размножување[уреди | уреди извор]

Гнездото го прават на дрвја, во грмушки и ретко на земја. Тоа е силно, обично добро опфатено во крошната на дрвото. Најчесто несат 5-6 јајца, ретко 4 или 7. Ги инкубира само женката, а мажјакот ѝ носи храна. Тој агресивно се однесува кон грабливците за да го заштити гнездото, па дури може да нападне луѓе.

Галерија[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. BirdLife International (2012). Lanius collurio. IUCN Red List. Version 2012.1. International Union for Conservation of Nature. Посетено на 16 July 2012.
  2. „Red-backed Shrike breeds on Dartmoor“. Birdwatch magazine. Архивирано од изворникот на 2012-06-05. Посетено на 2013-08-23. Не се допушта закосување или задебелување во: |publisher= (help) Retrieved 30 December 2011
  3. „Red-backed Shrike“ (PDF). The Devon Birdwatching and Preservation Society. Retrieved 15 August 2013

Надворешни врски[уреди | уреди извор]