Симфонија бр. 85 (Хајдн)

Од Википедија — слободната енциклопедија
Марија Антоанета, кралицата по која 85-та симфонија е наречена.

Симфонија бр. 85 во Б-дур, Хобокен I/85, ― четвртата од шесте Париски симфонии (броеви 82–87) напишани од Јозеф Хајдн. Популарно е позната како „Кралица“ (изворно: La Reine).

Позадина[уреди | уреди извор]

85-тата симфонија била завршена или во 1785 или 1786 година.[1] Рано го направила својот пат до Соединетите Држави, најпрво преку аранжман на клавијатура како онаа на која свирел Нели Кустис во Белата куќа.[2]

Прекар (La Reine)[уреди | уреди извор]

Прекарот „La Reine“ настанал затоа што делото било омилено на Марија Антоанета, во тоа време кралица на Франција.[3] Таа е единствената од Париските симфонии чиј прекар потекнува од 18 век.[4]

Ставови[уреди | уреди извор]

Симфонијата е во стандарден четириставичен облик и е осмислена за флејта, две обои, два фаготи, две хорни и гудачки инструменти.

  1. Адаџо - виваче
  2. Романче: алегрето
  3. Менуето: алегрето
  4. Финале: престо

Првиот став содржи референца на Симфонијата бр. 45 „Збогум“.[5] Вториот став е опишан од Хауард Чендлер Робинс Лендон како „збир на варијации на старата француска народна песна „La gentille et jeune Lisette“.[6]

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Robbins Landon 1963, xv
  2. Kirk, 1986, 18
  3. Steinberg (1995, 204)
  4. Bernard Harrison, Haydn: The 'Paris' Symphonies. Cambridge: Cambridge University Press (1998): 101
  5. Harrison, 88
  6. Robbins Landon 1963, xvii

Општи извори[уреди | уреди извор]

  • Робинс Лендон, Х. Ч. (1963). Joseph Haydn: Critical Edition of the Complete Symphonies, Universal Edition, Виена
  • Стајнберг, Мајкл (1995). The Symphony: A Listeners Guide. Oxford University Press.
  • Харисон, Бернард. Haydn: The "Paris" Symphonies (Cambridge University Press, 1998)
  • Кирк, Елиза К. Music at the White House: A History of the American Spirit (University of Illinois Press, 1986)