Портрет на Мануел Годој

Од Википедија — слободната енциклопедија
Портрет на Мануел Годој
Творец Франсиско Гоја
Година 1801
Димензии 180 см × 267 см
Место Кралска академија за ликовни уметности „Свети Фердинанд“, Мадрид

Портрет на Мануел Годој ― голема слика со масло на платно од 1801 година на шпанскиот уметник Франсиско де Гоја, сега во Кралската академија за ликовни уметности „Свети Фердинанд“ (шпански: Real Academia de Bellas Artes de San Fernando). Таа била нарачана од шпанскиот премиер Мануел Годој за да ја одбележи неговата победа во кратката Војна на портокалите против Португалија.

Портретот е впечатлива психолошка одлика. Самоуверувањето на субјектот е прикажано преку неговото необично лежечко држење, околните коњи и дигнатата палка сместена меѓу неговите нозе.[1] Сликата метафорично го поставува Годој како седи на врвот на шпанската влада. Уметникот ја доловува ароганцијата на Годој преку неговото држење и вклучувањето на португалските знамиња.[2] Изборот на осветлување му дава интензитет на делото.

Во 1801 година Годој бил на врвот на неговата моќ, откако победи во Војната на портокалите, тој сега бил генералисимус на „копно и море“ и „Принц на мирот“; помпезни титули што доброволно ги прифаќал. Тој и Гоја биле пријатели, Годој поседувал два портрети со махи на уметникот, кои можеби тој ги нарачал. Тој бил близок и имал влијание врз сопругата на Карлос IV, Марија Луиза Пармска, и се оженил во кралското семејство преку грофицата на Чинчон, роднина на кралот. Гоја претходно го прикажал Годој во 1794 година, кога тој бил војвода на Алкудија, со мал портрет на коњаници.[3] Неговата кариера завршила срамно и по Шпанската војна за независност, по што бил протеран да живее во сиромаштија. Починал во егзил во Париз во 1851 година. И покрај неговиот пад, тој продолжи да зборува поволно за уметникот и во своите мемоари се осврнува на „Капричосите“ на Гоја со крајна наклонетост, како и самиот да ги видел објавени.

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Bozal, 148–149
  2. Glendinning, 44–48
  3. Braham, 621

Извори[уреди | уреди извор]

 

  • Bozal, Valeriano. Francisco Goya, vida y obra. Madrid, 2005. ISBN 84-96209-39-3.
  • Braham, Allan. "Goya's Equestrian Portrait of the Duke of Wellington". Burlington Magazine##, Vol. 108, No. 765, December 1966
  • Glendinning, Nigel. "The Strange Translation of Goya's Black Paintings". The Burlington Magazine, Volume 117, No. 868, 1975
  • Hagen, Rose-Marie & Hagen, Rainer. Francisco Goya, 1746–1828. London: Taschen, 1999. ISBN 978-3-8228-1823-7
  • Hughes, Robert. Goya. New York: Alfred A. Knopf, 2004. ISBN 978-0-394-58028-9

Надворешни врски[уреди | уреди извор]