Кнежевство Лајен

Од Википедија — слободната енциклопедија
Кнежевство Лајен
Fürstentum Leyen
Држава на Рајнски Сојуз
(1806–13)

1806–1814
Знаме Грб
Местоположба на Лајен
Карта што го илустрирала растот на Големото Војводство Баден, со кнежевството Лајен во сива боја, во средината на левата страна
Главен град Зелбах
Јазици Германски
Уредување Кнежевство
Историја
 -  Грофовија Адендорф подигнато во кнежевство 1806
 -  Припоено кон Австрија 1814

Кнежевство Лајен (германски: Fürstentum Leyen) — наполеонска германска држава која постоела од 1806 до 1814 година во Хоенгеролдсек, западно од модерната покраина Баден-Виртемберг. Куќата на Лајен добила многу области во западна Германија, а на крајот тие биле наследени од грофовите на Лајен во Адендорф. Во 1797 година, Франција го поразила Светото Римско Царство и сите земји западно од Рајна биле изгубени. По поразот на Австрија во декември 1805 година, повеќето од помалите германски кнежевства биле посредувани, со очигледен исклучок на Лајен, кој бил поштеден бидејќи владејачкиот гроф бил внук на надканцеларот Карл Теодор фон Далберг,[1] близок соработник на Наполеон.

Сувереното кнежевство со своите 4.500 жители било со големина помала од 5 километри квадратни и било поделено на девет фогт, кои биле под повисока власт. Главниот град бил градот Зелбах (Шутер), меѓутоа резиденцијата на принцот била во замокот Аренфелс на Рајна.

Во 1806 година, грофот Филип Френсис од Адендорф бил подигнат во принц, а неговите земји биле преименувани во „Кнежество Лајен“. Територијата формирала енклава опкружена од Баден. Принцот Филип Францис, како и многу други членови на Рајнскиот Сојуз, станал главно француска марионета, па по поразот на Наполеон во битката кај Лајпциг во 1813 година, Виенскиот конгрес одлучил да го посредува неговото царство и да и го даде на Австрија. Во 1819 година, Австрија го разменила со Баден.

Принц од Лaјен[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Heinrich von Treitschke, History of Germany in the Nineteenth Century, Volume 1, page 270.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Герхард Кеблер: Historical lexicon of the German countries. The German territories and imperial families from the Middle Ages to the present. 5то, целосно преработено издание. CH Бек, Минхен 1995 година, ISBN 3-406-39858-8, стр. 196–197.
  • Јохан Андреас Дамјан: Statistics of the Rhine Confederation States, Том 2, Франкфурт (Варентрап и син) 1812 година, стр. 382f.
  • Карл Хајнрих Лудвиг Полиц: Handbook of the history of the sovereign states of the Rhine Confederation,Лајпциг 1811 година, том 2, стр. 298–302.