Прејди на содржината

Кленика

Од Википедија — слободната енциклопедија
Кленика
Foliage
Научна класификација [ у ]
Царство: Растенија
клад: Скриеносеменици
клад: Евдикоти
клад: Розиди
Ред: Сапуновидни
Семејство: Сапунови
Потсемејство: Дивокостенови
Род: Јавор
Вид: Кленика
Научен назив
Acer monspessulanum
L.
Распространетост
Синоними[2]
Список
    • Acer commutatum C.Presl
    • Acer denticulatum Dippel
    • Acer heckianum Asch. ex Wesm.
    • Acer hungaricum Borbás
    • Acer illyricum J.Jacq.
    • Acer liburnicum (Pax) Dippel
    • Acer monspessulanum subsp. athoum (Bornm. & Sint.) Lippold ex F.K.Mey.
    • Acer monspessulanum var. athoum Bornm. & Sint.
    • Acer monspessulanum subf. cruciatum Jovan.
    • Acer monspessulanum subf. obtentum Jovan.
    • Acer monspessulanum subf. tenuilobum Jovan.
    • Acer rectangulum Dulac
    • Acer talyschense Radde-Fom.
    • Acer trifolium Duhamel
    • Acer trilobatum Lam.
    • Acer trilobum Moench
Цветови и млади листови напролет.

Кленика или маклен[3] (науч. Acer monspessulanum) — вид на јавор домороден за Средоземјето од Мароко и Португалија на запад до Турција, Сирија, Либан и Палестина на исток, а северно до венецот Јура во Франција и венецот Ајфел во Германија.[4][5][6] Во Македонија е застапен во два облика: f. commutatum и f. monspessulanum.[7]

Ова е листопадно дрво со средна големина или густа грмушка која достигнува висина од 10 до 15 м (ретко 20 м).[8] Стеблото има пречник до 75 см со мазна темносива кора кај младите дрва која добива ситни бразди во староста. Меѓу сличните јавори најлесно се препознава по малите тричлени листови долги 3–6 и широки 3–7 см; по имаат сјајна темнозелена боја, понекогаш се малку кожести и со мазни рабови, дршката е долга 2–5 см. Листопадот доаѓа многу доцна наесен, обично во ноември.

Цветовите излегуваат напролет и се висечки жолти до бели штитчиња долги 2–3 см. Крилестите оревчиња се долги 2–3 см, а самите оревчиња се заоблени.[5][6]

Подвидови

[уреди | уреди извор]

Опишани се разни подвидови и разновидности на клениката, но малку од нив имаат широка прифатеност. Најприфатен подвид е Acer monspessulanum subsp. microphyllum (Boiss.) од Турција и Либан, со помали листови не пошироки од 3 см.[5]

Овој вид може да се помеша со клен (Acer campestre), што е причината за сличноста на името; од него се разликува по бистриот сок во листовите (млечнобели кај кленот) и многу потесниот агол помеѓу крилцата на оревчето.[5][6]

Одгледување

[уреди | уреди извор]

Клениката и нејзе сличниот клен се популарни кај бонсаистите.[9] Малите листови и грмушестиот хабитус на овие два вида добро одговараат на постапките на намалување на бројот на листови и разгранување.[10] Овие бонсаи-дрвца имаат изразено поинаков изглед од оние одгледани од јапонскиот јавор (Acer palmatum) чии листови се покадрави и светлопропусни. Инаку клениката се одгледува претежно во арборетуми.

Застапеност во Македонија

[уреди | уреди извор]

Во Македонија клениката вирее до висина од 1.300 м.н.в. во дабови шуми и шуми од бел габер, во речни клисури, покрај патишта и на камењари.[7] Застапени се два облика:

f. monspessulanum

[уреди | уреди извор]

Обликот f. monspessulanum познат за Скопска Црна Гора — с. Бродец; Кумановско — с. Орашац (Р. Новевски); планината Серта; Демиркаписко — с. Клисура, Краста; Дојранско — с. Ѓопчели; Кожуф - Висока Чука, с. ’Ржаново; Кичевско - Илиница; Баба Сач; Преспанско — с. Стење; Галичица - помеѓу с. Пештани и с. Трпејца.

А. monspessulanum s.1. (во поширока смисла) од повеќе автори се посочува речиси за целата територија на Република Македонија до наведената височина.

Обликот f. commutatum е познат за Скопско — с. Патишка Река; Скопска Црна Гора — помеѓу с. Побожје и Бродец; клисура на р. Пчиња — с. Пчиња, Катлановска Бања; Жеденска Клисура — с. Радуша, Рашче; Шар Планина — помеѓу Тетово и с. Лисец; Гостиварско — Буковиќ: Маврово — клисура на Мавровска Река; Бистра — с. Галичник; Кораб — помеѓу с. Нистрово и Пилана; Кичево — Илиница, Кале; Баба Сач — над с. Цер; Прилепско — с. Дебреште, Краста; Галичица — покрај Крива Река, Отешево.

Се посочува за Валандовско — (†) с. Кајали, Прилеско - Козјак (Stojanoff, 1928); пл. Бабуна (Šmarda, 1968); Скопје — Водно (Дренковски, 1969). Bornmüller (1927) за с. Николиќ го посочува обликот f. cruciatum Pax.

  1. ↑ Crowley, D., Rivers, M.C. & Barstow, M. 2018. Acer monspessulanum. Црвен список на МСЗП 2018: e.T193835A135202094. https://dx.doi.org/10.2305/IUCN.UK.2018-1.RLTS.T193835A124731677.en. посет. 9 октомври 2022 г
  2. ↑ „Acer monspessulanum L.“. Plants of the World Online. Board of Trustees of the Royal Botanic Gardens, Kew. 2017. Посетено на 18 ноември 2020.
  3. ↑ Македонска енциклопедија, том I. Скопје: Македонска академија на науките и уметностите. 2009. стр. 629. ISBN 978-608-203-023-4.
  4. ↑ „Flora Europaea Search Results“. websites.rbge.org.uk.
  5. 1 2 3 4 Rushforth, K. D. (1999). Trees of Britain and Europe. ISBN 0-00-220013-9.
  6. 1 2 3 van Gelderen, C.J. & van Gelderen, D.M. (1999). Maples for Gardens: A Color Encyclopedia.
  7. 1 2 Мицевски, Кирил (2005). Флора на Република Македонија. Том I, св. 6. Скопје: МАНУ. стр. 1460-1462.
  8. ↑ „Acer monspessulanum“. erick.dronnet.free.fr.
  9. ↑ Bonsai Club International: Acer monspessulanum Архивирано на 11 ноември 2006.
  10. ↑ Bonsai Club International: Acer campestre Архивирано на 11 ноември 2006.

Надворешни врски

[уреди | уреди извор]
  • Кленика на Ризницата ?
  • Acer monspessulanum — единици на генетско зачувување и поврзани ресурси, EUFORGEN (англиски)