1,4-диоксин
Изглед
|
| |||
Назив според МСЧПХ 1,4-диоксин | |||
Други називи p-диоксин, диоксин | |||
| Назнаки | |||
|---|---|---|---|
| 290-67-5 | |||
| ChemSpider | 71301 | ||
| |||
| 3Д-модел (Jmol) | Слика | ||
| |||
| Својства | |||
| Хемиска формула | |||
| Моларна маса | 0 g mol−1 | ||
| Изглед | безбојна течност[1] | ||
| Точка на вриење | |||
| Опасност | |||
| Безбедност при работа: | |||
Главни опасности |
високо запаллив | ||
| Слични супстанци | |||
| Слични супстанци | 1,2-диоксин | ||
| Дополнителни податоци | |||
| Освен ако не е поинаку укажано, податоците се однесуваат на материјалите во нивната стандардна состојба (25 °C, 100 kPa) | |||
| Наводи | |||
1,4-диоксин (познати и како диоксин или p-диоксин) е хетероциклично, органско, ароматско соединение.
Добивање
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- ↑ CRC Handbook of Data on Organic Compounds, 2nd Edition, Weast, R.C and Grasselli, J.G., ed(s)., CRC Press, Inc., Boca Raton, FL, 1989, 1.

