Фанкониев синдром

Од Википедија — слободната енциклопедија

Фанкониев синдром е болест на проксималните ренални тубули[1] во бубрегот при која гликозата, аминокиселините, мочната киселина, фосфатите и бикарбонатите се екскретираат со урината, наместо да се реапсорбираат. Фанкониевиот синдром ги зафаќа проксималните тубули, кои се првиот дел од тубулата во која поминуваат течностите откако се филтрирани во гломерулот. Може да биде наследна, или предизвикана од лекови или тешки метали.[2]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. "Fanconi syndrome" at Dorland's Medical Dictionary
  2. Fanconi Syndrome at Merck Manual Home Health Handbook