Мрежесто вргањче

Од Википедија — слободната енциклопедија
Мрежесто вргањче
Научна класификација
Царство: Fungi
Оддел: Basidiomycota
Класа: Agaricomycetes
Ред: Boletales
Семејство: Boletaceae
Род: Xerocomellus
Вид: X. chrysenteron
Научен назив
Xerocomellus chrysenteron
(Bull.) Šutara (2008)
Синоними

Boletus chrysenteron Bull. (1789)
Xerocomus chrysenteron Quél.
Boletus pascuus (Pers.) Krombh.

Xerocomellus chrysenteron
Погледајте го шаблонот „Mycomorphbox“ што го создава следниов список
float
Миколошки одлики
пори на химениумот
шапката е convex
дршката е гола
спорниот отпечаток е olive-brown
јадливост: edible
Мрежесто вргањче
Мрежесто вргањче (Xerocomus chrysenteron)

Мрежесто вргањче (латински: Xerocoméllus chrysénteron) е јадлива печурка од родот Xerocomellus. Претходно припаѓала на родот моховик (Xerocomus), моментално поделен на неколку помали родови.

Научни синоними  :

  • Boletus cupreus Schaeff., 1774 basionym
  • Boletus pascuus[1]
  • Boletus chrysenteron Bull., 1791
  • Versipellis chrysenteron (Bull.) Quél., 1886
  • Xerocomus chrysenteron (Bull.) Quél., 1888

Руски синоними:

  • Шарен мов
  • Жолто-месо мов
  • Пасиште вргањ [1]

Опис[уреди | уреди извор]

Мрежесто вргањче во корпа

Пречникот на шапката е 3-7 см (до 10 см), шапката има конвексен облик а потоа раширена, Кожичката сува, кадифена, зрнесто рапава, сува на допир, бојата на капачето е бургундска црвена, кафеава, маслинесто-кафеава, кафеава, кафеаво-црвена, океро-сива (понекогаш се разликуваат две форми - црвена и кафеава). Карактеристична особина е шапкатае што пука како мрежа, пукнатините може да имаат розова нијанса.

Месото е белузлаво или жолтеникаво, црвеникаво на дното на стеблото и под кожата на капачето, интензивно сино на сечење.

Цевчестиот слој е широкоаглест, се прилепува на стеблото, тубулите се кремово жолти, окер жолти, сулфурно жолтеникави, зелено или маслинесто жолти, подоцна маслинести, посинуваат кога се сечат или се притискаат.

Дршката е висока 4-10 см и дебела 1-2 см, тенка и цилиндрична, цврста (подоцна може да биде шуплива), мазна, влакнесто исцртана, под шапката жолтеникава, надолу со примеси на виолетова или пурпурно црвена боја.

Спори во прав жолто-маслинесто-кафеава или жолтеникаво-маслинесто, спори 14 × 5 микрометар, вретоновидни.

Екологија и распространетост[уреди | уреди извор]

Европа, европскиот дел на Русија, Северен Кавказ, Далечниот Исток. Многу честа печурка, расте поединечно и во групи во листопадни и мешани, а понекогаш и во иглолисни шуми на добро олабавени кисели почви. Формира микориза со листопадни дрвја (често со бука). Прилично вообичаен вид.

Сезона на растење од јули до септември (масовно - од втората половина на август до првата декада на септември).

Слични видови[уреди | уреди извор]

  • Xerocomus pruinatus се одликува со шапка што не пука
  • ( Xerocomus truncatus) се наоѓа во паркови и листопадни шуми, се разликува во структурата на спорите.

Нутритивен квалитет[уреди | уреди извор]

Тој е јадлив, во садовите има лигава конзистентност, затоа се смета за просечна. Подобро да се користат млади печурки. Може да се јаде свеж и солен, и може да се исуши или замрзне со последователна употреба во пржена храна или супи.

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Лессо Т. 2003.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Гарибова Л. В., Сидорова И. И. Грибы. Энциклопедия природы России. — М.: ABF, 1997.
  • Грюнерт Г. Грибы / пер. с нем. — М.: «Астрель», «АСТ», 2001. — С. 214. — (Путеводитель по природе). — ISBN 5-17-006175-7.
  • Лессо Т. Грибы, определитель / пер. с англ. Л. В. Гарибовой, С. Н. Лекомцевой. — М.: «Астрель», «АСТ», 2003. — С. 192. — ISBN 5-17-020333-0.
  • Справочник-определитель: Грибы / отв. за выпуск Ю. Г. Хацкевич. — Мн.: Харвест, 2002. — С. 114. — 480 с. — 7000 экз. — ISBN 985-13-0913-3.
  • Сержанина Г. И. Шляпочные грибы Белоруссии. — Мн.: Наука и техника, 1984.