Копија фераресе

Од Википедија — слободната енциклопедија
Копија фераресе
ВидЛеб
Земја на потеклоИталија
Регион или државаФерара
Главни состојкибрашно, маст, слад, маслиново масло
Cookbook: Копија фераресе на Викикниги 

Копија фераресе, исто познато како циопа, циупета и пане ферарезе, е вид леб од кисело тесто направен од брашно, маст, слад и маслиново масло, и има извиткана форма. За првпат бил направен околу тринаесеттиот век во Ферара, Италија. Има статус на ПГИ според Европското право, кое е добиено во 2001 година.

Историја[уреди | уреди извор]

Првиот запис за специјалните прописи за правење леб во Ферара датираат од статутот во 1287 година.[1] Првото спомнување на леб сличен на сегашната Копија фераресе датира од 1536 година, кога, според Кристофоро да Месисбуго, на војводата од Есте му понудиле пане риторто (ткаен леб) за време на карневалот.[2] Традицијата на готвење на овој вид леб останала низ историјата до обединувањето на Италија. Во 2001 година, рецептот добил статус на ПГИ според европското право.[3]

Рецепт[уреди | уреди извор]

Состојки: 1 kg меко пченично брашно од типот „0“, 350 g вода, 60 g чисто свинска маст, 30 или 40 g ладно цедено маслиново масло, 100 g природен квасец, сол и слад.[3]

Готвење: Мешајте ги состојките помеѓу петнаесет и дваесет минути за да направите тесто. Тестото се развлекува во цилиндар кој потоа се сече на ленти и се намотува. Добиениот леб се става на дрвена даска, се покрива со чаршав и се остава да стаса помеѓу седумдесет и деведесет минути. Лебот се пече во статични печки. Кога ќе се испече, тежи помеѓу 80 и 250 g.[3]

За да ги исполни прописите, лебот мора да исполнува одредени услови, како што е максимална влажност помеѓу 12 и 15% и да се продава во рок од дваесет и четири часа.[4]

Културно влијание[уреди | уреди извор]

Копија фераресе е главен дел од културата на градот Ферара и е именуван како еден од двата најкритични делови на кујната (заедно со специјализирана салама).[5] Во 2008 година, Фолко Квиличи раскажувал како неговото семејство во секој разговор со непознати лица го спомнува лебот.[6] Тој е прогласен за најдобар леб во светот од Рикардо Бакели, додека Корадо Говони изјавил: „Нашиот леб: гордост наша од Ферара. Подарок од воздух, вода, човек. Дарежлив подарок на Ферара на светот“.[7]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. „La coppia ferrarese - storia“. Panificio Fabbri (Italian). 25 February 2005. Архивирано од изворникот на 25 February 2005. Посетено на 22 February 2020.CS1-одржување: непрепознаен јазик (link)
  2. Tamisari, Alfredo (26 February 2019). La trama delle parole: abbecedario affettivo. стр. 225. ISBN 9788831603478. Посетено на 22 March 2020.
  3. 3,0 3,1 3,2 Zhou, Weibiao; Hui, Y. H. (2014). Bakery Products Science and Technology. Oxford: Wiley-Blackwell. стр. 701. ISBN 9781118791936. Посетено на 16 October 2014.
  4. „Disciplinare di produzione della Indicazione Geografica Protetta "Coppia ferrarese". coldiretti.it (Italian). Архивирано од изворникот на 4 March 2016. Посетено на 22 March 2020.CS1-одржување: непрепознаен јазик (link)
  5. Ghetti, Luca; Pizzirani, Andrea; Poli, Andrea (2012). La città del però. Vizi e virtù di Ferrara e dei ferraresi (Italian). Ferrara: Festina lente edizioni. стр. 70.CS1-одржување: непрепознаен јазик (link)
  6. Quilici, Folco (16 November 2008). „L'avventura migliore? Il pane ferrarese“. il Giornale. Посетено на 22 March 2020.
  7. Bacchelli, Riccardo (2015). Il mulino del Po (Italian). Milan: Mondadori. стр. 3.CS1-одржување: непрепознаен јазик (link)