Прејди на содржината

Конзумирање на кафе и чај и намалување на ризик од мозочен удар и деменција

Од Википедија — слободната енциклопедија
Пиењето 2-3 филџани кафе дневно заедно со 2-3 филџани зелен чај го намалува ризикот од мозочен удар и деменција
Пиењето 2 до 3 филџани зелен чај и 2 до 3 филџани кафе дневно влијае со 30% помала инциденца на мозочен удар и 28% помал ризик од деменција во споредба со оние кои не го прават тоа.

Конзумирањето на кафе и чај и намалувањето на ризикот од мозочен удар и деменција е утврдено по голема популациска студија поврзана со фактот дека распространета потрошувачка на овие пијалаци која е застапена ширум светот го намалила бројот на мозочни удари и инциденцата на деменција.[1] Имено, според најново истражување, утврдено е дека пиењето кафе во комбинација со чај е поврзано со помал ризик од деменција после мозочен удар отколку пиење само кафе или само чај. Бидејќи истражувањата откриле дека луѓето кои пијат 2 до 3 шолји кафе и 2 до 3 шолји чај дневно имале 30% помала инциденца на мозочен удар и 28% помал ризик од деменција во споредба со оние кои што не пиеле.[1]

Иако досегашните наоди ја поддржуваат поврзаноста помеѓу умерено консумирање на кафе и чај и ризикот од мозочен удар и деменција, останува да се утврди со поголем број студии со многу поголема доверба за тоа дали комбинираното консумирање на овие пијалаци може да ги подобри исходите од мозочен удар и деменција, како што е објавено во прелиминарните истражувања.[2][1]

Општи информации[уреди | уреди извор]

Кафе содржи кофеин и е богат извор на антиоксиданси и други биоактивни соединенија.[3] Додека чајот содржи кофеин, катехински полифеноли и флавоноидите имаат невропротективна улога, како што се антиоксидативен стрес, антиинфламаторно дејство, инхибицијата на амилоид-бета агрегација и антиапоптотички ефект.[4] Консумирањето кафе е тесно поврзано и со консумирањето чај. Проспективната кохортна студија објави дека приближно 70% од учесниците консумирале и кафе и чај.[5] Кафето и чајот се различни пијалаци, но со компоненти кои се преклопуваат, како што се кофеинот, теофилин и различни биолошки активни состојки, вклучително и епигалокатехин галат и хлорогена киселина. Се чини дека овие состојки споделуваат заеднички механизми - реактивни видови на кислород, а од друга страна, различните состојки имаат и различни целни молекули и затоа со различни биолошки ефекти.[6]

Покрај тоа, генетските полиморфизми во ензимите вклучени во и навлегување, метаболизам и излачувањето на компонентите на чај и кафе се исто така поврзани со различните биолошки активности на овие два напитоци.[7]

Покрај тоа, студиите ја откриле и интеракцијата помеѓу зелениот чај и кафето врз основа на здравствените резултати кај јапонската популација.[5] Студијата на Јапонскиот центар за јавно здравје објавила дека постои мултипликативна интеракција помеѓу зелениот чај и кафето што е поврзано и со помал ризик од интрацеребрална хеморагија. Проспективната студија покажала дека се чини дека постои адитивна интеракција помеѓу зелениот чај и кафето врз морталитетот кај јапонските пациенти со дијабетес тип 2.

Епидемиолошки и клинички студии ги покажаа придобивките од кафето и чајот одделно во спречувањето на деменција.[8][9][10] Сепак, малку е познато за поврзаноста помеѓу комбинација на кафе и чај и ризикот од деменција, и да ли тоа може да биде мултипликативна или адитивна интеракција за да се намали ризик од мозочен удар и деменција.

Деменција[уреди | уреди извор]

Деменцијата се карактеризира со прогресивно и немилосрдно влошување на ментални способности што неизбежно го загрозува самостојниот живот.[11] Алцхајмеровата болест и васкуларна деменција се два главни подтипови на деменција. Деменцијата е повеќе клинички симптом отколку специфична болест и може да биде предизвикана од:

  • церебрална дегенерација,
  • цереброваскуларни заболувања,
  • трауматски повреди на мозокот,
  • тумори на мозок,
  • интракранијални инфекции,
  • метаболички болести и
  • отрови.

Со трендот на стареењето на населението, деменцијата стана сè поголем глобален здравствен проблем и донела тежок економски и социјален товар. На глобално ниво, над 50 милиони лица имале деменција во 2019 година. Овој број се очекува да се зголеми на 152 милиони до 2050 година.[12] Со оглед на ограничената терапевтска вредност на лековите кои моментално се користат за лекување на деменција, идентификација на факторите на ризик за деменција што може да се спречат е од висок приоритет, вклучувајќи и истражувања поврзани со наизменичното користење на кафе и чај.

Мозочен удар[уреди | уреди извор]

Мозочен удар, кој сочинува 10% од сите смртни случаи ширум по светот,[13] е водечка причина за инвалидитет на сите возрасти.[14] Иако инциденцата и смртноста од мозочниот удар, стандардизирана според возраста, се намалила на глобално ниво во последните две децении од 21-от век, апсолутниот број на случаи на мозочен удар и смртни случаи се зголемил.[15]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 „Coffee or Tea? Drinking Both Tied to Lower Stroke, Dementia Risk“. Medscape (англиски). Посетено на 2021-12-15.
  2. Zhang, Yuan; Yang, Hongxi; Li, Shu; Li, Wei-dong; Wang, Yaogang (2021-11-16). „Consumption of coffee and tea and risk of developing stroke, dementia, and poststroke dementia: A cohort study in the UK Biobank“. PLOS Medicine (англиски). 18 (11): e1003830. doi:10.1371/journal.pmed.1003830. ISSN 1549-1676.
  3. Freedman ND, Park Y, Abnet CC, Hollenbeck AR, Sinha R. Association of coffee drinking with total and cause-specific mortality. N Engl J Med 2012;366(20):1891–904. Epub 2012/05/18. pmid:22591295; PubMed Central PMCID: PMC3439152.
  4. Braidy N, Jugder BE, Poljak A, Jayasena T, Mansour H, Nabavi SM, et al. Resveratrol as a Potential Therapeutic Candidate for the Treatment and Management of Alzheimer’s Disease. Curr Top Med Chem 2016;16(17):1951–60. Epub 2016/02/05. pmid:26845555.
  5. 5,0 5,1 Komorita Y, Iwase M, Fujii H, Ohkuma T, Ide H, Jodai-Kitamura T, et al. Additive effects of green tea and coffee on all-cause mortality in patients with type 2 diabetes mellitus: the Fukuoka Diabetes RegistryBMJ Open Diabetes Res Care. 2020;8(1). Epub 2020/10/23. pmid:33087342; PubMed Central PMCID: PMC7577036.
  6. Hayakawa S, Ohishi T, Miyoshi N, Oishi Y, Nakamura Y, Isemura M. Anti-Cancer Effects of Green Tea Epigallocatchin-3-Gallate and Coffee Chlorogenic Acid. Molecules. 2020;25(19). Epub 2020/10/09. pmid:33027981; PubMed Central PMCID: PMC7582793.
  7. Bohn SK, Ward NC, Hodgson JM, Croft KD. Effects of tea and coffee on cardiovascular disease risk. Food Funct 2012;3(6):575–91. Epub 2012/03/30. pmid:22456725.
  8. Kakutani S, Watanabe H, Murayama N. Green Tea Intake and Risks for Dementia, Alzheimer’s Disease, Mild Cognitive Impairment, and Cognitive Impairment: A Systematic Review. Nutrients. 2019;11(5). Epub 2019/05/30. pmid:31137655; PubMed Central PMCID: PMC6567241.
  9. Polito CA, Cai ZY, Shi YL, Li XM, Yang R, Shi M, et al. Association of Tea Consumption with Risk of Alzheimer’s Disease and Anti-Beta-Amyloid Effects of Tea. Nutrients. 2018;10(5). Epub 2018/05/24. pmid:29789466; PubMed Central PMCID: PMC5986534.
  10. Gelber RP, Petrovitch H, Masaki KH, Ross GW, White LR. Coffee intake in midlife and risk of dementia and its neuropathologic correlates. J Alzheimers Dis 2011;23(4):607–15. Epub 2010/12/16. pmid:21157028; PubMed Central PMCID: PMC3731132.
  11. Iadecola C, Duering M, Hachinski V, Joutel A, Pendlebury ST, Schneider JA, et al. Vascular Cognitive Impairment and Dementia: JACC Scientific Expert Panel. J Am Coll Cardiol 2019;73(25):3326–44. Epub 2019/06/30. pmid:31248555; PubMed Central PMCID: PMC6719789.
  12. International, Alzheimer's Disease (2019-09-20). „World Alzheimer Report 2019: Attitudes to dementia“ (англиски). Наводот journal бара |journal= (help)
  13. Collaborators GBDCoD. Global, regional, and national age-sex specific mortality for 264 causes of death, 1980–2016: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2016. Lancet 2017;390(10100):1151–210. Epub 2017/09/19. pmid:28919116; PubMed Central PMCID: PMC5605883.
  14. Disease GBD, Injury I, Prevalence C. Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 310 diseases and injuries, 1990–2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015. Lancet 2016;388(10053):1545–602. Epub 2016/10/14. pmid:27733282; PubMed Central PMCID: PMC5055577.
  15. Feigin VL, Krishnamurthi RV, Parmar P, Norrving B, Mensah GA, Bennett DA, et al. Update on the Global Burden of Ischemic and Hemorrhagic Stroke in 1990–2013: The GBD 2013 Study. Neuroepidemiology 2015;45(3):161–76. Epub 2015/10/28. pmid:26505981; PubMed Central PMCID: PMC4633282.