Ева Габриелсон

Од Википедија — слободната енциклопедија

Ева Габриелсон (родена на 17 ноември 1953 година) е шведска архитектка, авторка, политичка активистка, феминистка и долгогодишна партнерка на покојниот шведски писател на мистерии, Стиг Ларсон.

Животот со Ларсон[уреди | уреди извор]

Габриелсон и Стиг Ларсон живееле заедно од 1974 година до неговата смрт во 2004 година. Ларсон била еден од најистакнатите експерти во Шведска за антидемократски, екстремно десничарски и неонацистички движења. Габриелсон вели дека таа и Ларсон никогаш не се венчале бидејќи тој верувал дека неговата антифашистичка работа би можела да ја доведе во ризик доколку има трага од хартија што ги поврзува правно или финансиски.[1] Бидејќи тие никогаш не биле во брак, а Ларсон умрел без да остави тестамент, неговиот имот отишол кај татко му и брат, во согласност со шведскиот закон. Ларсон донекаде бил отуѓен од неговиот татко Ерланд и неговиот брат Јоаким бидејќи девет години од неговото детство поминал среќно живеејќи со своите баба и дедо во северната земја Шведска.[2][3] „Како да ми е избришан идентитетот. Тоа е како да си одземен“, рекла Габриелсон на еден новинар во 2010 година.[4]

Веднаш по неговата смрт, Габриелсон преговара со Јоаким и Ерланд Ларсон за контрола на работата на Ларсон. Во еден момент, таткото и братот на Ларсон и понудиле на Габриелсон околу 3,3 милиони долари, но таа продолжила да се бори за книжевните права на делото на Ларсон.[5]

Мемоарите на Габриелсон, „Има работи што сакам да ги знаеш“ за Стиг Ларсон и мене, го прикажува нивниот заеднички живот и го става често хаотичниот живот на Ларсон во контекст. Габриелсон, во едно интервју, објаснува дека мемоарите не ги започнала со намера да напише книга; туку, сето тоа произлезе од записите во дневниците што Габриелсон ги пишувала за да се справи со тагата поради губењето на нејзиниот партнер. Насловот на нејзината книга доаѓа од љубовното писмо што Ларсон и го напишал на Габриелсон кога мислел дека може да умре за време на патувањето во Африка во 1977 година. Писмото е вклучено во мемоарите заедно со деталите за патувањето на Ларсон во Африка.[6]

Нејзиниот партнер, вели таа, бил феминист, безнадежен стопанственик, новинар кој не можел да ја задржи работата во персоналот и страстен борец и истражувач за општествени причини и против крајната десница.[7] Мемоарите, исто така, детализираат како парот се запознал и нивните борби заедно на Експо, антифашистичката публикација Ларсон основана во 1995 година.[8] Според Габриелсон, Ларсон напишал 200 страници од четвртиот роман во неговата меѓународно успешна серија <i id="mwJg">Милениум</i> пред да умре; таа барала законско овластување да биде задолжена за тоа што ќе се случи со овие 200 страници, како и да врши контрола врз целото книжевно дело на Ларсон, иако досега семејството на Ларсон одбива да ѝ даде такви права.[9] Меѓутоа, ако ги добие литературните права на серијата, Габриелсон објаснува дека не е сигурна дека е фер писателот на духови да ја заврши работата што ја започнал Ларсон.

Писател, активист и архитект[уреди | уреди извор]

Како писателка, покрај работата со Стиг Ларсон на неговите книжевни проекти, таа е соавтор на неколку книги, вклучително и монографија на тема соживот во Шведска, студија на шведската влада за тоа како да се создадат поодржливи станови и претстојна студија за шведскиот урбан планер Пер Олоф Халман. На шведски ја има преведено и „Човекот во високиот замок“ на Филип К. Дик. Како активист, таа работи на ставање крај на насилството врз жените.[10]

Луѓето кои го познаваа Стиг Ларсон, како што се неговиот пријател Курдо Бакси и Андерс Хелберг, колега на Ларсон во 1970-тите и 1980-тите, биле изненадени што тој ги напишал романите од Милениум. Хелберг отишол дотаму што се посомневал дека Ларсон не е единствениот автор на серијата, образложувајќи дека Ларсон едноставно не бил доволно добар писател. Габриелсон е именувана како најверојатна кандидатка, поради нејзината избрана формулација за време на барем едно интервју што се чини дека имплицирало соавторство, иако таа подоцна тврдела дека била погрешно цитирана.[11] Во 2011 година Габриелсон изрази лутина поради таквите обвинувања и појасни „Вистинското пишување, изработката била на Штиг. Но, содржината е друга работа. Има многу мои размислувања, идеи и работа таму“. Како пример, таа рекла дека ја користел нејзината недовршена книга за архитектот Пер Олоф Халман за да ги истражува локациите за серијата Милениум и дека двајцата заедно физички ги проверувале местата и разговарале каде ќе живеат ликовите.[12]

Нејзината архитектонска пракса моментално се занимава со изградба на станови и канцеларии и ја предводи иницијативата на Европската унија за создавање одржлива архитектура во регионот Далекарлија .

Наводи[уреди | уреди извор]

 

Надворешни врски[уреди | уреди извор]

  1. Esther Addley "The Girl in the £20m Inheritance Battle – partner of late novelist Stieg Larsson fights for share of fortune", The Guardian, 2 November 2009
  2. David J. Fuller "Real-life Stieg Larsson Tale like a Norse Saga", Winnipeg Free Press, 25 June 2011
  3. Deirdre Donahue "'There Are Things I Want You To Know' About Stieg Larsson and Me' by Eva Gabrielsson with Marie-Francoise Colombani", USA Today 20 June 2011
  4. Anna Porter "Exclusive: Anna Porter talks to Stieg Larsson’s life partner", Globe and Mail (Toronto), 10 October 2010
  5. Gary Yerkey "Stieg Larsson's Companion Prepares for the Book Tour He Never Took", Christian Science Monitor, 14 June 2011
  6. Vibhuti Patel "Interview With Eva Gabrielsson: Straight Talk on Stieg Larsson", Wall Street Journal, 25 June 2011
  7. John Lichfield "My role in Stieg Larsson's success, by partner who was left with nothing", The Independent, 17 February 2011
  8. Benedicte Page "Stieg Larsson's partner plans to complete final Millennium novel", The Guardian, 14 January 2011
  9. Elaine Sciolino "A Word From Stieg Larsson's Partner and Would-Be Collaborator", New York Times (blog), 17 February 2011
  10. "About the author" Архивирано на 28 август 2011 г., StiegandEva.com
  11. McGrath, Charles (23 May 2010). „The Afterlife of Stieg Larsson“. The New York Times Magazine.
  12. „Sequel announced to Stieg Larsson's Girl With the Dragon Tattoo trilogy“. The Guardian. 4 October 2011. Посетено на 29 November 2014.