Диего Родригес (фудбалер, роден 1960 година)

Од Википедија — слободната енциклопедија

Диего Родригес Фернандес (роден на 20 април 1960 година), познат едноставно како Диего, е шпански пензиониран фудбалер кој играл како централен дефанзивец.

Во својата професионална кариера, која траела повеќе од две децении, тој играл за двата клуба од Севиља, Бетис и Севиља, настапувајќи на вкупно 450 натпревари во Ла Лига.[1]

Клупска кариера[уреди | уреди извор]

Диего е роден во Ла Оротава, Тенерифе. Започнувајќи професионално во локалниот ЦД Тенерифе, тој потпишал со Реал Бетис за сезоната 1982-1983, играјќи скоро 250 официјални натпревари и постигнувајќи четири гола во Ла Лига.[2]

По шест години, Диего се приклучил на соседите на Андалусија, Севиља ФК, како неприкосновен стартер - како и капитен на тимот, кој исто така бил во Бетис - речиси до неговата последна кампања, 1995-96 . Неговиот најнизок резултат со клубот се состоел од 24 натпревари во 1994–1995 година, почнувајќи од сите негови настапи додека тимот се квалификувал за Купот на УЕФА како петти.[2][3]

Диего професионално се пензионирал во јуни 1998 година на 38-годишна возраст, откако се натпреварувал во Сегунда дивизион со Албасете Баломпие, но сепак играл добро во своите 40-ти години со другата страна во неговиот регион на посвојување, аматерите Дос Херманас ЦФ.[4] На почетокот на 2002 година, веднаш по напуштањето на фудбалот, тој ја започнал својата тренерска кариера, дејствувајќи како помошник на Алфонсо Гусман во Сиудад де Мурсија од Сегунда Дивизион Б, но го заменил за последните десет натпревари од сезоната.

Во 2008 година, Диего се вратил во Севиља, почнувајќи од тимот Ц и надоградувајќи се следната година до резервите.[5] Неговиот прв натпревар задолжен за вториот бил поразот на гости со 8-0 против Херкулес ЦФ за второто ниво,[6] и во средината на февруари 2010 година бил отпуштен.[7]

Меѓународна кариера[уреди | уреди извор]

Диего заработил еден натпревар за репрезентацијата на Шпанија, настапувајќи во второто полувреме од пријателскиот пораз со 1-2 со Чехословачка на 24 февруари 1988 година, во Малага.[8] Тој потоа бил избран за тимот што се појавил на Европското првенство на УЕФА таа година.[2]

Поврзано[уреди | уреди извор]

  • Список на играчи во Ла Лига (400+ настапи)
  • Список на играчи на Реал Бетис (+100 настапи)

Надворешни врски[уреди | уреди извор]

  1. „Congratulations! Juan Carlos Valeron played his 400th La Liga game“. Sport. 2 March 2016. Посетено на 14 March 2016.
  2. 2,0 2,1 2,2 „Diego Rodríguez: El incombustible (1988)“ [Diego Rodríguez: The tireless one (1988)]. El Diario (шпански). 28 April 2020. Посетено на 4 January 2022.
  3. „Diego Rodríguez. De Villano a Héroe“ [Diego Rodríguez. From Villan to Hero] (шпански). Sevillismo en Vena. 12 October 2015. Посетено на 4 January 2022.
  4. Solís, Juan Antonio (13 March 2021). „Jesús Navas-Joaquín: Viaje al corazón de los derbis“ [Jesús Navas-Joaquín: Trip to the heart of derbies]. Diario de Sevilla (шпански). Посетено на 4 January 2022.
  5. Campos, Tomás (30 March 2009). „Diego Rodríguez, nuevo entrenador del Sevilla Atlético“ [Diego Rodríguez, new Sevilla Atlético coach]. Marca (шпански). Посетено на 12 April 2013.
  6. „El Hércules manda un mensaje en forma de goleada“ [Hércules send message with goals galore]. Marca (шпански). 5 April 2009. Посетено на 12 April 2013.
  7. Parejo, Jaime (16 February 2010). „Diego Rodríguez, destituido como técnico del Sevilla Atlético“ [Diego Rodríguez, dismissed as Sevilla Atlético manager]. ABC (шпански). Посетено на 4 January 2022.
  8. Díez Serrat, Javier (25 February 1988). „Ensayo fatal y derrota inquietante“ [Fatal rehearsal and troubling defeat] (PDF). Mundo Deportivo (шпански). Посетено на 19 May 2015.