Аустралодокус

Од Википедија — слободната енциклопедија
{{автотаксономија/{{автотаксономија/{{автотаксономија/{{автотаксономија/{{автотаксономија/{{автотаксономија/{{автотаксономија/{{автотаксономија/{{автотаксономија/{{автотаксономија/{{автотаксономија/{{автотаксономија/{{автотаксономија/{{автотаксономија/{{автотаксономија/{{автотаксономија/{{автотаксономија/{{автотаксономија/{{автотаксономија/{{автотаксономија/{{автотаксономија/{{автотаксономија/{{автотаксономија/{{автотаксономија/{{автотаксономија/{{автотаксономија/{{автотаксономија/{{автотаксономија/{{автотаксономија/{{автотаксономија/{{автотаксономија/{{автотаксономија/{{автотаксономија/{{автотаксономија/{{автотаксономија/Предлошка:Автотаксономија/Australodocus|machine code=parent}}|machine code=parent}}|machine code=parent}}|machine code=parent}}|machine code=parent}}|machine code=parent}}|machine code=parent}}|machine code=parent}}|machine code=parent}}|machine code=parent}}|machine code=parent}} |machine code=parent}}|machine code=parent}}|machine code=parent}}|machine code=parent}}|machine code=parent}}|machine code=parent}}|machine code=parent}}|machine code=parent}}|machine code=parent}}|machine code=parent}}|machine code=parent}}|machine code=parent}} |machine code=parent}}|machine code=parent}}|machine code=parent}}|machine code=parent}}|machine code=parent}}|machine code=parent}}|machine code=parent}}|machine code=parent}}|machine code=parent}}|machine code=parent}}|machine code=parent}}|machine code=parent}}
Аустралодокус
Cervical vertebra
Научна класификација [ у ]
Непознат таксон (попр): Australodocus
Вид: Аустралодокус
Научен назив
Australodocus bohetii
Ремс, 2007

Аустралодокус (што значи „јужен зрак“ од латинскиот australis (аустралис) „јужен“ и грчки δοκоς (докос) „зрак“) — род на сауроподски диносаурус кој живеел за време на доцната јура, пред околу 150 милиони години во денешна Танзанија. Иако првично се сметал за диплоодоцид, неодамнешни анализи покажуважале дека можно е да биде титаносаурирум.

Откривање и именување[уреди | уреди извор]

Член на горниот диносаурус, што е слојот на формацијата Тендагуру од кој е обновен холотипот

Остатоците од Australodocus bohetii билe пронајдени од Горниот диносаурусски член на тендагурушките базени во Танзанија, која била плодна почва за многу динасауруси од Јура, вклучувајќи неколку родови на големи сауроподи, како што се жирафатитан, Вамверакаудија, Јаненчија, Тендагурија и Торниерија. Самиот Аустралодокус се заснова на два вратни пршлени, кои се поиздолжени од оние на другите диплоодоциди и се разликуваат во други анатомски детали. Овие коски првично биле дел од серија четири пршлени пронајдени во експедицијата од 1909 година предводена од Вернер Јаненш. Како и некои други фосили собрани од германските експедиции во Африка, другите коски биле уништени во Втората светска војна. Описот на преостанатите коски од 2007 година ја зголемува познатата разновидност на сауроподи и диплоодоциди во Тендагуру.[1]

Името на родот потекнува од фактот дека првично се сметало за јужен (гондванански) роднина на Дилодокус. Името на овој вид го одликува Бохети бин Амрани, надбљудувач на екипажот и главен подготвувач, кој бил важен соработник на германските експедиции кои први ги истражувале местата во Танзанија.[1]

Систематика[уреди | уреди извор]

Австралодокосот првично бил опишан како диплодоцид, бидејќи имал двојни (бифуркатни) нервни боцки на некои од неговите пршлени, одлика вообичаено поврзано со диплоодоидни сауроподи. Без разлика на тоа, неколку подоцнежни студии на Џон Витлок и неговите колеги откриле дека Австралодокусот е всушност член на сауроподската клада Титаносауриформес, која најверојатно е тесно поврзана со Брахиосаурусите. Присуството на поголем број макронарни сауроподи во околината на Тендагуру во споредба со бројните диплоодои во формацијата Морисон може да се должи на претходно познатите разлики во животната средина, при што во Тендагуру доминира шумата од четинари, а во Морисон доминираат отворени рамнини со нископасна флора.[2][3] Цоп и други (2015) го обновиле Австраладокус како диплодоцинен диплодоцид, тесно поврзан со Суперсаурусот и Динеиросаурусот (што може да биде синоним на претходниот), но истакнале дека нискиот број на титаносауриформни таксони што се користат во кладистичката анализа го прави ваквото поставување неиздржано заради споделената сомфоспондилна внатрешна структура на австралодокас и сомфоспондилиски титаносаурируми.[4] Манион и други (2019) утврдиле дека Австралодокосот е нетитаносаурусен сомфоспондил заснован на сомфоспондилната природа на внатрешната структура на грлото на матката, сметајќи го за потенцијален еухелоподид.[5]

Големина[уреди | уреди извор]

Грегори С. Пол во 2010 година ја процени должината на околу 17 метри и тежина од само 4 тони.[6]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Remes, Kristian (2007). „A second Gondwanan diplodocid dinosaur from the Upper Jurassic Tendaguru Beds of Tanzania, East Africa“. Palaeontology. 50 (3): 653–667. doi:10.1111/j.1475-4983.2007.00652.x.
  2. Whitlock, John (2011). „A phylogenetic analysis of Diplodocoidea (Saurischia: Sauropoda)“. Zoological Journal of the Linnean Society. 161 (4): 872–915. doi:10.1111/j.1096-3642.2010.00665.x.
  3. Whitlock, J.A. (2011). „Re-evaluation of Australodocus bohetii, a putative diplodocoid sauropod from the Tendaguru Formation of Tanzania, with comment on Late Jurassic sauropod faunal diversity and palaeoecology“. Palaeogeography, Palaeoclimatology, Palaeoecology. 309 (3–4): 333–341. Bibcode:2011PPP...309..333W. doi:10.1016/j.palaeo.2011.07.001.
  4. „A specimen-level phylogenetic analysis and taxonomic revision of Diplodocidae (Dinosauria, Sauropoda)“. PeerJ. Посетено на 2015-12-07.
  5. Philip D Mannion, Paul Upchurch, Daniela Schwarz, Oliver Wings, 2019, "Taxonomic affinities of the putative titanosaurs from the Late Jurassic Tendaguru Formation of Tanzania: phylogenetic and biogeographic implications for eusauropod dinosaur evolution", Zoological Journal of the Linnean Society, zly068, https://doi.org/10.1093/zoolinnean/zly068
  6. Paul, G.S., 2010, The Princeton Field Guide to Dinosaurs, Princeton University Press p. 189 - 190.