Автоматска пушка

Од Википедија — слободната енциклопедија
М4 карабина
Штаер АУГ

Автоматска пушка, автомат или јуришна пушка — автоматско оружје со голема внатрешна моќ, голем капацитет и мала тежина. Дејствува единачно или автоматски. Кај некои модели освен овие два начини на дејствување, има и трет: краток рафал.

Автоматска пушки се првпат употребени за време на Втората светска војна,[1][2] а до крајот на 20 век, станале стандардно оружје за повеќето армии во светот.[2]

Автоматска пушка денес претставува вообичаено пешадиско оружје. Користи таканаречена средна муниција од мал калибар и голема почетна брзина, која има поголемо барутно полнење од пиштолското, но помало од митралезите. Битната одлика на сите автоматски пушки e начинот на држење, кој е сличен на пиштолот, што овозможува подобра контрола на оружјето и поголема стабилност при рафалното пукање. Обично автоматските пушките имаат голем капацитет, од 25 до 35 куршуми.

Примери[уреди | уреди извор]

АК-47 (Русија) и М16 (САД) се најпознати примери на автоматски пушки.[2] Од другите, познати се FN F2000, HK G36, FAMAS, Штаер АУГ, SIG SG 550, FN FNC, ИМИ Галил, AK-74 и други.

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Firearms: The Life Story of a Technology. by Roger Pauly. Greenwood Publishing Group. 2004. page 145 & 146
  2. 2,0 2,1 2,2 https://www.theatlantic.com/technology/archive/2016/06/a-brief-history-of-the-assault-rifle/489428/ The Atlantic. A Brief History of the Assault Rifle.