Национален парк Кангченџанга

Координати: 27°39′22.7″N 88°18′44.3″E / 27.656306° СГШ; 88.312306° ИГД / 27.656306; 88.312306
Од Википедија — слободната енциклопедија
Национален парк Кангченџанга
МСЗП — Категорија II (национален парк)
Планината Кангченџанга од преминот Гоенча Ла, Национален парк Кангченџанга, Сиким
МестоСеверен Сиким, Сиким, Индија
Најблизок градЧунгтанг
Координати27°39′22.7″N 88°18′44.3″E / 27.656306° СГШ; 88.312306° ИГД / 27.656306; 88.312306
Површина1.784 km2 (689 sq mi)
Воспоставен(а)1977
Управно телоМинистерство за животна средина и шуми, Државен апарат на Индија
Тип:Мешан
Критериуми:iii, vi, vii, x
Прогласено:2016 (40. сесија)
Број1513
Држава странка:Индија

Националниот парк Кангченџанга исто така наречен Биосферен резерват Канченџанганационален парк и биосферен резерват кој се наоѓа во Сиким, Индија. Во јули 2016 година, тој бил вклучен во списокот на светско наследство на УНЕСКО, со што станало првото место на „мешано наследство“ во Индија.[1] Тој бил вклучен во Програмата „Човекот и биосферата“ на УНЕСКО. Паркот е именуван по планината Кангченџанга, која е трет највисок врв во светот со 8,586 м. Вкупната површина на паркот е 849.5 км2.

Човечка историја[уреди | уреди извор]

Во паркот има неколку лепчански племенски населби.

Паркот го содржи манастирот Толунг, гомпа сместена во тампон зоната на паркот. Се смета за еден од најсветите манастири во Сиким.[2][3][4]

Географија[уреди | уреди извор]

Карта на индиските заштитени подрачја на биосферниот резерват и национален парк Кангченџанга.

Паркот Канченџанга се наоѓа во северниот и западниот дел на Сиким во индиската држава Сиким. Има надморска височина од 1,829 до над 8,550 м и има површина од 849.50 км2. Тој е еден од ретките национални паркови на Индија на висока надморска височина и неодамна бил вклучен како место на светско наследство на УНЕСКО со мешани критериуми.[5]

На север се граничи со Националниот природен резерват Ќомолангма во Тибет, а на запад со зачуваната област Канченџанга во Непал.[6]

Клима[уреди | уреди извор]

Снежните врнежи се обилни во текот на зимските месеци, а монсунските дождови се случуваат од мај до средината на октомври.

Флора[уреди | уреди извор]

Вегетацијата на паркот опфаќа умерени широколисни и мешани шуми составени од даб, ела, бреза, јавор, врба.[5] Вегетацијата на паркот вклучува и алпски треви и грмушки на повисоки надморски височини заедно со многу лековити растенија и билки.[7]

Фауна[уреди | уреди извор]

Паркот содржи многу видови на цицачи, вклучувајќи мошусни елени, снежни леопарди, хималајски тарови, азиски диви кучиња, тромави мечки , видериди, хималајски црни мечки, црвени панди, тибетски диви магариња, барали, серов, горали и такин, како и влекачи вклучувајќи стаорски змијата и Раселовата отровница. 

Студијата од 2014 година откри дека азиските диви кучиња станале многу ретки во областа. Се смета дека дивите кучиња во биосферниот резерват Кангченџанга припаѓаат на ретките и генетски различни подвидови C. a. primaevus.[8]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. O'Neill, A. (2017). „Sikkim claims India's first mixed-criteria UNESCO World Heritage Site“ (PDF). Current Science. 112 (5): 893–994. Посетено на 9 декември 2021.
  2. „Tholung Monastery (1789 A.D)“. Department of Ecclesiastical Affairs, Government of Sikkim. Department of Information Technology Government of Sikkim. Архивирано од изворникот на 15 април 2017. Посетено на 9 декември 2021.
  3. „Tholung Monastery Trekking - 10 Days“. Alpine Adventure Club. Alpine Adventure Club Treks & Expedition. Посетено на 9 декември 2021.
  4. „Khangchendzonga National Park: Tholung monastery in the buffer zone of KBR“. UNESCO World Heritage Centre. Посетено на 9 декември 2021.
  5. 5,0 5,1 O'Neill, A. R. (2019). „Evaluating high-altitude Ramsar wetlands in the Sikkim Eastern Himalayas“. Global Ecology and Conservation. 20 (e00715): 19. doi:10.1016/j.gecco.2019.e00715.
  6. Bhuju, U. R.; Shakya, P. R.; Basnet, T. B.; Shrestha, S. (2007). „Kanchenjunga Conservation Area“. Nepal Biodiversity Resource Book. Protected Areas, Ramsar Sites, and World Heritage Sites. Kathmandu: International Centre for Integrated Mountain Development, Ministry of Environment, Science and Technology, in cooperation with United Nations Environment Programme, Regional Office for Asia and the Pacific. ISBN 978-92-9115-033-5.
  7. O'Neill, A. R.; Badola, H.K.; Dhyani, P. P.; Rana, S. K. (2017). „Integrating ethnobiological knowledge into biodiversity conservation in the Eastern Himalayas“. Journal of Ethnobiology and Ethnomedicine. 13 (1): 21. doi:10.1186/s13002-017-0148-9. PMC 5372287. PMID 28356115.
  8. Bashir, T.; Bhattacharya, T.; Poudyal, K.; Roy, M.; Sathyakumar, S. (2014). „Precarious status of the Endangered Dhole Cuon alpinus in the high elevation Eastern Himalayan habitats of Khangchendzonga Biosphere Reserve, Sikkim, India“. Oryx. 48 (1): 125–132. doi:10.1017/S003060531200049X.

 

Надворешни врски[уреди | уреди извор]