Патки: Разлика помеѓу преработките
[проверена преработка] | [непроверена преработка] |
→Систематизација: дополнување |
Не ли ви е бе срам неписмени Македонци да не знаете дека Македонски е пајка а не патка. Тешко вас со тој ум..... |
||
Ред 25: | Ред 25: | ||
}} |
}} |
||
''' |
'''Пајките и сродниците''' (''Anatidae'') се фамилија птици во која спаѓаат пајките, гуските и лебедите. Тие се распространети низ целиот свет, на сите континенти, освен Антарктикот. Тоа се птици кои во текот на еволуцијата се адаптирале за пливање, пловење на површината на водата, и во некои случаи, нуркање во плитката вода. Фамилијата содржи околу 140 вида, сместени во 40 рода. Претежно се хранат со растенија и се моногамни. Пет вида исчезнале до 1600 година, а на многу видови им се заканува изумирање. |
||
==Опис== |
==Опис== |
||
Пајките, гуските и лебедите се мали до големи птици, со големо и долгнавесто тело.<ref name ="HBW"/> Големината се движи од 26,5 cm долга и 164 грама тешка, најмалата; до 183 cm долга и 17,2 килогарми тешка, најголемата. Крилата им се кратки и заострени, поткрепени со силни мускули кои брзо ги движат при летање. Типично, имаат долг врат, иако должината варира кај различните видови. Нозете им се кратки, силни и сместени назад на телото. За разлика од другите слични фамилии кои живеат на вода, како [[Морски нуркачи|морските нуркачи]] и [[нуркачи]]те, пајките се подобри во одењето по земја. Тие имаат прсти поврзани со ципа, кои им служат за пливање. Клуновите им се од мек кератин, со тенка, чувствителна линија од кожа на врвот.<ref name ="HBW"/> |
|||
Пердувите им се такви што лесно ја лизгаат водата од нив. Повеќето од |
Пердувите им се такви што лесно ја лизгаат водата од нив. Повеќето од пајките покажуваат [[полов диморфизам]], односно, мажјаците се покрупни и со посветли и поживи бои од женките. Овие птици се огласуваат со разни звуци, како: квакање, грачење, гровтање, трубење, и гласот на женките е подлабок од на мажјаците. <ref name="Todd"/> |
||
==Размножување== |
==Размножување== |
||
Пајките се претежно сезонски моногамни птици. Поголемиот дел, обично помалите, се со еден партнер само една сезона на парење, а поголемите, како гуските и лебедите, живеат со истиот партнер повеќе години. |
|||
Овие птици се карактеристични, и се една од ретките фамилии кои имаат [[пенис]];<ref name=McCracken/> а повеќето видови се адаптирани за [[копулација]] само во вода. Конструираат едноставни гнезда со материјал кој им е најдостапен, и најчесто само женките ги лежат јајцата. Младенчињата се раѓаат оформени, способни веднаш сами да се хранат.<ref name="Todd" /> |
Овие птици се карактеристични, и се една од ретките фамилии кои имаат [[пенис]];<ref name=McCracken/> а повеќето видови се адаптирани за [[копулација]] само во вода. Конструираат едноставни гнезда со материјал кој им е најдостапен, и најчесто само женките ги лежат јајцата. Младенчињата се раѓаат оформени, способни веднаш сами да се хранат.<ref name="Todd" /> |
||
Ред 38: | Ред 38: | ||
Пердувите од овие птици, порано, а и денес, се употребуваат за полнење перници, душеци, вреќи за спиење и палта. |
Пердувите од овие птици, порано, а и денес, се употребуваат за полнење перници, душеци, вреќи за спиење и палта. |
||
== |
==Пајките како тема во уметноста и во популарната култура== |
||
* „Училиште за |
* „Училиште за пајки“ ([[српски]]: ''Пачја школа'') - песна на српскиот поет [[Јован Јовановиќ-Змај]].<ref>Јован Јовановиħ Змај, ''Краљевина Лаждишажди''. Београд: Просвета, 1963, стр. 59-60.</ref> |
||
==Систематизација== |
==Систематизација== |
||
Ред 46: | Ред 46: | ||
===Потфамилии и родови=== |
===Потфамилии и родови=== |
||
* '''Потфамилија: Dendrocygninae''' |
* '''Потфамилија: Dendrocygninae''' |
||
** |
**''Род: Dendrocygna'', свиркачки пајки (8 вида) |
||
* '''Потфамилија: Thalassorninae''' |
* '''Потфамилија: Thalassorninae''' |
||
** ''Род: Thalassornis'' (еден вид во Африка) |
** ''Род: Thalassornis'' (еден вид во Африка) |
||
Ред 77: | Ред 77: | ||
** ''Род: Thambetochen'' |
** ''Род: Thambetochen'' |
||
** ''Род: Ptaiochen'' |
** ''Род: Ptaiochen'' |
||
* '''Потфамилија: Aythyinae''', нуркачки |
* '''Потфамилија: Aythyinae''', нуркачки пајки |
||
** |
**''Род: Netta'' |
||
** ''Род: Aythya'' |
** ''Род: Aythya'' |
||
* '''Потфамилија: Merginae''', морски |
* '''Потфамилија: Merginae''', морски пајки |
||
** |
**''Род: Chendytes'' |
||
** ''Род:Polysticta'' |
** ''Род:Polysticta'' |
||
** ''Род: Somateria'' |
** ''Род: Somateria'' |
||
Ред 126: | Ред 126: | ||
*[http://ibc.lynxeds.com/family/ducks-geese-swans-anatidae Видеа] на Internet Bird Collection |
*[http://ibc.lynxeds.com/family/ducks-geese-swans-anatidae Видеа] на Internet Bird Collection |
||
*[http://www.xeno-canto.org/browse.php?query=anatidae Звуци] на xeno-canto collection |
*[http://www.xeno-canto.org/browse.php?query=anatidae Звуци] на xeno-canto collection |
||
*[http://www.stampsbook.org/subject/Duck.html Поштенски марки] – Поштенски марки со |
*[http://www.stampsbook.org/subject/Duck.html Поштенски марки] – Поштенски марки со пајки, гуски и лебеди |
||
{{Нормативна контрола}} |
{{Нормативна контрола}} |
Преработка од 09:22, 25 мај 2020
Патки Период: Oligocene-Recent, | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | Животни |
Колено: | Хордати |
Класа: | Птици |
Надред: | Нови птици |
Ред: | Гусковидни |
Семејство: | Патки и сродници Карл Лине, 1758 |
Потфамилии | |
Anatinae |
Пајките и сродниците (Anatidae) се фамилија птици во која спаѓаат пајките, гуските и лебедите. Тие се распространети низ целиот свет, на сите континенти, освен Антарктикот. Тоа се птици кои во текот на еволуцијата се адаптирале за пливање, пловење на површината на водата, и во некои случаи, нуркање во плитката вода. Фамилијата содржи околу 140 вида, сместени во 40 рода. Претежно се хранат со растенија и се моногамни. Пет вида исчезнале до 1600 година, а на многу видови им се заканува изумирање.
Опис
Пајките, гуските и лебедите се мали до големи птици, со големо и долгнавесто тело.[1] Големината се движи од 26,5 cm долга и 164 грама тешка, најмалата; до 183 cm долга и 17,2 килогарми тешка, најголемата. Крилата им се кратки и заострени, поткрепени со силни мускули кои брзо ги движат при летање. Типично, имаат долг врат, иако должината варира кај различните видови. Нозете им се кратки, силни и сместени назад на телото. За разлика од другите слични фамилии кои живеат на вода, како морските нуркачи и нуркачите, пајките се подобри во одењето по земја. Тие имаат прсти поврзани со ципа, кои им служат за пливање. Клуновите им се од мек кератин, со тенка, чувствителна линија од кожа на врвот.[1] Пердувите им се такви што лесно ја лизгаат водата од нив. Повеќето од пајките покажуваат полов диморфизам, односно, мажјаците се покрупни и со посветли и поживи бои од женките. Овие птици се огласуваат со разни звуци, како: квакање, грачење, гровтање, трубење, и гласот на женките е подлабок од на мажјаците. [2]
Размножување
Пајките се претежно сезонски моногамни птици. Поголемиот дел, обично помалите, се со еден партнер само една сезона на парење, а поголемите, како гуските и лебедите, живеат со истиот партнер повеќе години. Овие птици се карактеристични, и се една од ретките фамилии кои имаат пенис;[3] а повеќето видови се адаптирани за копулација само во вода. Конструираат едноставни гнезда со материјал кој им е најдостапен, и најчесто само женките ги лежат јајцата. Младенчињата се раѓаат оформени, способни веднаш сами да се хранат.[2]
Врски со луѓето
Пердувите од овие птици, порано, а и денес, се употребуваат за полнење перници, душеци, вреќи за спиење и палта.
Пајките како тема во уметноста и во популарната култура
- „Училиште за пајки“ (српски: Пачја школа) - песна на српскиот поет Јован Јовановиќ-Змај.[4]
Систематизација
Потфамилии и родови
- Потфамилија: Dendrocygninae
- Род: Dendrocygna, свиркачки пајки (8 вида)
- Потфамилија: Thalassorninae
- Род: Thalassornis (еден вид во Африка)
- Потфамилија: Anserinae, лебеди и гуски (25–30 вида)
- Род: Cygnus, лебеди (6 вида)
- Род: Anser, сиви гуски (7 вида)
- Род: Chen, бели гуски (3 вида)
- Род: Branta, црни гуски (6 вида)
- Потфамилија: Stictonettinae
- Род: Stictonetta, (1 вид во Австралија)
- Потфамилија: Plectropterinae
- Род: Plectropterus
- Потфамилија: Tadorninae
- Род: Pachyanas
- Род: Tadorna
- Род: Salvadorina
- Род: Centrornis
- Род: Alopochen
- Род: Neochen
- Род: Chloephaga
- Род: Hymenolaimus
- Род: Merganetta
- Потфамилија: Anatinae, Патки
- Род: Anas
- Род: Lophonetta
- Род: Speculanas
- Род: Amazonetta
- Род: Chelychelynechen
- Род: Thambetochen
- Род: Ptaiochen
- Потфамилија: Aythyinae, нуркачки пајки
- Род: Netta
- Род: Aythya
- Потфамилија: Merginae, морски пајки
- Род: Chendytes
- Род:Polysticta
- Род: Somateria
- Род: Histrionicus
- Род: Camptorhynchus
- Род: Melanitta
- Род: Clangula
- Род: Bucephala
- Род: Mergellus
- Род: Lophodytes
- Род: Mergus
- Потфамилија: Oxyurinae
- Род: Oxyura
- Род: Nomonyx
- Род: Biziura
- Род: Heteronetta
- Монотипични родови:
- Coscoroba
- Cereopsis
- Cnemiornis
- Malacorhynchus
- Sarkidiornis
- Tachyeres
- Cyanochen
- Nettapus
- Pteronetta
- Cairina
- Aix
- Callonetta
- Chenonetta
- Marmaronetta
Наводи
- ↑ 1,0 1,1 Carboneras, Carles (1992): Family Anatidae (Ducks, Geese and Swans). In: del Hoyo, Josep; Elliott, Andrew & Sargatal, Jordi (eds.): Handbook of Birds of the World (Volume 1: Ostrich to Ducks): 536–629. Lynx Edicions, Barcelona. ISBN 84-87334-10-5
- ↑ 2,0 2,1 Todd, Frank S. (1991). Forshaw, Joseph (уред.). Encyclopaedia of Animals: Birds. London: Merehurst Press. стр. 81–87. ISBN 1-85391-186-0.
- ↑ McCracken, Kevin G. (2000). „The 20-cm Spiny Penis of the Argentine Lake Duck (Oxyura vittata)“ (PDF). The Auk. 117 (3): 820–825.
- ↑ Јован Јовановиħ Змај, Краљевина Лаждишажди. Београд: Просвета, 1963, стр. 59-60.
Надворешни врски
- Видеа на Internet Bird Collection
- Звуци на xeno-canto collection
- Поштенски марки – Поштенски марки со пајки, гуски и лебеди
|