Српскохрватска граматика: Разлика помеѓу преработките
[проверена преработка] | [проверена преработка] |
с Робот: Менува sr:Граматика српског језика→sr:Граматика српскохрватског језика |
Нема опис на уредувањето |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Без извори|датум=ноември 2009}} |
|||
'''Граматиката на [[српскохрватскиот јазик]]''' (т.е. на хрватскиот, српскиот, босанскиот и црногорскиот јазик) е карактеристична по тоа што нема членови за [[именки]], именките имаат седум [[падеж]]и и има сожени [[Граматичко време|граматички времиња]]. Именките имаат три [[Граматички род|рода]] и два [[Граматички број|броја]]. Придавките во српскиот јазик можат да се степенуваат на три начина: [[позитив]], [[компаратив]] и [[суперлатив]]. |
'''Граматиката на [[српскохрватскиот јазик]]''' (т.е. на хрватскиот, српскиот, босанскиот и црногорскиот јазик) е карактеристична по тоа што нема членови за [[именки]], именките имаат седум [[падеж]]и и има сожени [[Граматичко време|граматички времиња]]. Именките имаат три [[Граматички род|рода]] и два [[Граматички број|броја]]. Придавките во српскиот јазик можат да се степенуваат на три начина: [[позитив]], [[компаратив]] и [[суперлатив]]. |
||
Ред 642: | Ред 641: | ||
* [[Црногорски јазик]] |
* [[Црногорски јазик]] |
||
== Литература == |
|||
* Душанка Вујовић, Граматоломија : прегледна граматика српскога језика, Нови Сад : Либер, 2012, ISBN 978-86-85461-13-2 |
|||
* Живко Н. Стефановић, Граматика српскога језика : за I разред средњих школа, Београд : Књижарница Радомира Д. Ћуковића, 1941. |
|||
* Живојин Станојчић, Љубомир Поповић, Граматика српскога језика : уџбеник за I, II, III и IV разред средње школе, Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 1995, ISBN 86-17-03871-3 |
|||
* Милош Милошевић, Граматика српскога језика : приручник за познавање српског књижевног језика, Београд : Драганић, 2001, ISBN 86-441-0221-4 |
|||
* Бранислав Уљаревић, Граматика - књижевност : основе граматике и књижевности српскога језика, Београд : Б. Уљаревић, 2012, ISBN 978-86-912289-3-4 |
|||
* Стојан Новаковић, [[s:sr:Српска граматика (1894)|Српска граматика]], 1894, [[s:sr:Српска граматика (1902)|1902.]] |
|||
* Живојин П. Симић, [[s:sr:Српска граматика (Ж. Симић)|Српска граматика]], 1922. |
|||
⚫ | |||
[[Категорија:Српски јазик]] |
[[Категорија:Српски јазик]] |
||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
[[en:Serbo-Croatian grammar]] |
[[en:Serbo-Croatian grammar]] |
||
[[sr:Граматика српскохрватског језика]] |
[[sr:Граматика српскохрватског језика]] |
||
[[sh:Граматика српскохрватског језика]] |
[[sh:Граматика српскохрватског језика]] |
||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ |
Преработка од 11:37, 27 ноември 2012
Граматиката на српскохрватскиот јазик (т.е. на хрватскиот, српскиот, босанскиот и црногорскиот јазик) е карактеристична по тоа што нема членови за именки, именките имаат седум падежи и има сожени граматички времиња. Именките имаат три рода и два броја. Придавките во српскиот јазик можат да се степенуваат на три начина: позитив, компаратив и суперлатив.
Именки
Падежи и деклинација на именки
Во српскиот јазик има седум падежи: номинатив, генитив, датив, акузатив, вокатив, инструментал и локатив. Кога именките се деклинираат, акцентот се менува за датив и локатив.
Еднина | Класа I - м.р. I прозор |
Класа I - м.р. II -ац, и живи суштества магаре |
Класа I - с.р. I село |
Класа I - с.р. I воглавном што завршуваат на -e** дрво and Миле (име) |
Класа II - ж.р. I жена |
Класа II - ж.р. I -ka банка |
Класа II - ж.р. I -ga книга |
Класа III - ж.р. II љубов |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Номинатив | прозор prozor |
магарац magarac |
село selo |
дрво drvo Миле Mile |
жена žena |
банка banka |
књига knjiga |
љубав ljubav |
Генитив | прозорa prozora |
магарца magarca |
селa sela |
дрвета drveta Милета Mileta |
женe žene |
банке banke |
књиге knjige |
љубави ljubavi |
Датив | прозôру prozôru |
магâрцу magârcu |
сêлу sêlu |
дрвêту drvêtu Милету Miletu |
жêни žêni |
бâнци bânci |
књизи knjizi |
љубâви ljubâvi |
Акузатив | прозор prozor |
магарца magarca |
село selo |
дрво drvo Милета Mileta |
жену ženu |
банку banku |
књигу knjigu |
љубав ljubav |
Вокатив | прозорē prozore |
магарчē magarče |
селō selō |
дрвō drvō Миле Mile |
женō ženō |
банкō bankō |
књигō knjigō |
љубави ljubavi |
Инструментал | прозорoм prozorom |
магарцом magarcom |
селoм selom |
дрветом drvetom Милетом Mile |
женoм ženom |
банком bankom |
књигом knjigom |
љубави (or -ју)* ljubavi(or -ју) |
Локатив | прозóру prozóru |
магáрцу magárcu |
сéлу sélu |
дрвéту drvétu Милету Miletu |
жéни žéni |
бáнци bánci |
књизи knjizi |
љубaви ljubavi |
Множина | прозори | магариња | села | дрва | жени | банки | книги | љубов |
Номинатив | прозори prozori |
магарци magarci |
села sela |
дрва drva |
жене žene |
банке banke |
књиге knjige |
љубави ljubavi |
Генитив | прóзорā prozora |
мáгарцā magarca |
сéлā sela |
дрвā drva |
жéнā žena |
бáнкā banka |
књигā knjiga |
љубави ljubavi |
Датив | прозорима prozorima |
магарцима magarcima |
селима selima |
дрвима drvima |
женама ženama |
банкама bankama |
књигама knjigama |
љубавима ljubavima |
Акузатив | прозоре prozore |
магарце magarce |
села sela |
дрва drva |
жене žene |
банке banke |
књиге knjige |
љубави ljubavi |
Вокатив | прозори prozori |
магарци magarci |
села sela |
дрва drva |
женe žene |
банке banke |
књиге knjige |
љубави ljubavi |
Инструментал | прозорима prozorima |
магарцима magarcima |
селима selima |
дрвима drvima |
женама ženama |
банкама bankama |
књигама knjigama |
љубавима ljubavima |
Локатив | прозорима prozorima |
магарцима magarcima |
селима selima |
дрвима drvima |
женама ženama |
банкама bankama |
књигама knjigama |
љубавима ljubavima |
* Во зборови како што е љубов, кога се додава -ју на крај. Некои зборови се менуваат како на пример: Љубав се менува во Љубављу или Младост станува младошћу и Смрт станува Смрћу
** Еднослоговните зборови што завршуваат на -о се деклинираат на овој начин.
Како да се одредат кои именки спаѓаат во кои класи:
i) Ако именката завршува на согласка, најверојатно таа спаѓа во првата класа за м.р.
ii) Ако именката завршува на самогласките – o, или -e во еднина, тогаш таа спаѓа во првата класа на с.р. Но сепак некои мажки имиња не спаѓаат во оваа класа.
iii) Ако именката завршува на – a, тогаш таа е втора класа во ж.р. Исто така има и некои мажки именки што имаат женски завршетоци на – a, (пр: судија).
iv) Именките на класа III се сите од ж.р. и завршуваат на согласки. Тие се разликуваат од првата класа поради тоа што тие означуваат апстрактни именки (пр: љубав, смрт, болест, младост).
Придавки
Инфлекција
Придавките имаат три родови (машки, женски и среден), шест падежи (номинатив, датив, генитив, акузатив, инструментал и локатив) и два броја (еднина и множина).
Еднина | М.Р. | С.Р. | Ж.Р. |
---|---|---|---|
Номинатив | нов(и) | ново | нова |
Акузатив | нов(и) | ново | нову |
Генитив | новог(а) | новог(а) | новe |
Датив | новом | новом | новој |
Инструментал | новим | новим | новoм |
Локатив | новом | новом | новој |
Множина | нови (m) | нови (n) | нови (f) |
Номинатив | нови | нова | нове |
Акузатив | нове | нова | нове |
Генитив | нових | нових | нових |
Датив | новим | новим | новим |
Инструментал | новим | новим | новим |
Локатив | новим | новим | новим |
Компарација на придавки
Придавките имаат три степени: позитив, компаратив и суперлатив.
Еднина | М.Р. | С.Р. | Ж.Р. |
---|---|---|---|
Номинатив | добар бољи најбољи |
добро боље најбоље |
добра боља најбоља |
Акузатив | добар бољи најбољи |
добро боље најбоље |
добру бољу најбољу |
Генитив | доброг(а) бољег(а) најбољег(а) |
доброг(а) бољег(а) најбољег(а) |
добрe боље најбоље |
Датив | добром бољом најбољом |
добром бољом најбољом |
доброј бољој набољој |
Инструментал | добрим бољим најбољим |
добрим бољим најбољим |
добром бољом најбољом |
Локатив | добром бољом најбољом |
добром бољом најбољом |
доброј бољој набољој |
Множина | М.Р. | С.Р. | Ж.Р. |
Номинатив | добри бољи најбољи |
добра боља најбоља |
добре боље најбоље |
Акузатив | добре боље најбоље |
добра боља најбоља |
добре боље најбоље |
Генитив | добрих бољих најбољих |
добрих бољих најбољих |
добрих бољих најбољих |
Датив | добрим бољим најбољим |
добрим бољим најбољим |
добрим бољим најбољим |
Инструментал | добрим бољим најбољим |
добрим бољим најбољим |
добрим бољим најбољим |
Локатив | добрим бољим најбољим |
добрим бољим најбољим |
добрим бољим најбољим |
Глаголи
Помошни глаголи
Глагол јесам
Нема инфинитив и има само сегашно време:
Лична заменка | Сегашност | Сегашност (нег. форми) | |
---|---|---|---|
Долга (акцентирана) форма | Долга (неакцентирана) форма | ||
Ја (Јас) | јесам | сам | нисам |
Ти (Ти) | јеси | си | ниси |
Oн, Она, Оно (Тој, таа, тоа) | јесте | је | није |
Ми (Ние) | јесмо | смо | нисмо |
Ви (Вие) | јесте | сте | нисте |
Oни, Оне, Она (Тие) | јесу | су | нису |
Глагол бити
Овој глагол е ист со македонскиот помошен глагол сум.
Лич. заменка | Сегашност | Иднина | Минато | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
1-во | 2-ро | перфект | аорист | имперфект | плуперфект | ||
Ја (Јас) | будем | ћу бити | будем био/ла | сам био/лa; био/лa сам | бих | бејах | биo/лa сам биo/лa |
Ти (Ти) | будеш | ћеш бити | будеш биo/ла | си био/лa; био/лa си | би | бејаше | биo/лa си биo/лa |
Он, Она, Оно (Тој, таа, тоа) | буде | ће бити | буде биo/лa/лo | је биo/лa/лo; биo/лa/лo је | би | бејаше | биo/лa/лo је биo/лa/лo |
Ми (Ние) | будемо | ћемо бити | будемо били/лe | смо били/лe; били/лe смо | бисмо | бејасмо | били/лe смо били/лe |
Ви (Ти) | будете | ћете бити | будете били/лe | сте били/лe; били/лe сте | бисте | бејасте | били/ле сте били/ле |
Oни, Оне, Она (Тие) | буду | ће бити | буду били/лe/лa | су били/билe/билa; били/лe/лa су | бише | бејаху | били/лe/лa су били/лe/лa |
Правилни глаголи
Лич. заменка | Сегашност | Иднина | Минато | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
1-во | 2-ро | перфект | аорист | имперфект | плуперфект | ||
Ја (Јас) | радим | ћу радити | будем радиo/лa | сам радиo/лa; радиo/лa сам | рад+ах>рађах | радиo/лa сам радиo/лa | |
Ти (Ти) | радиш | ћеш радити | будеш радиo/лa | си радиo/лa; радиo/лa си | рад+аше>рађаше | радиo/лa си радиo/лa | |
Oн, Она, Оно (Тој, таа, тоа) | ради | ће радити | буде радиоo/лa/лo | је радиo/лa/лo; радиo/лa/лo је | рад+aше>рађaше | радиo/лa/лo је радиo/лa/лo | |
ми (We) | радимо | ћемо радити | будемо радили/лe | смо радили/лe; радили/ле смо | рад+асмо>рађасмо | радли/лe смо радили/лe | |
Ви (Вие) | радите | ћете радити | будете радили/ле | сте радили/лe; радили/ле сте | рад+асте>рађасте | радили/лe сте радили/лe | |
Oни, Оне, Она (Тие) | раде | ће радити | буду радили/лe/лa | су радили/радилe/радилa; радили/лe/лa су | рад+аху>рађаху | радили/ле/лa су радили/ле/ла |
Неправилни глаголи
Лич. заменки | Сегашност | Иднина | Минато | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
1-во | 2-ро | перфект | аорист | имперфект | плуперфект | ||
Ја (Јас) | могу' | ћу моћи | будем могаo/лa | сам могаo/лa; могаo/лa сам | могох | моћијах | могаo/лa сам могаo/лa |
Ти (Ти) | можеш | ћеш моћи | будеш могаo/лa | си могаo/лa; могаo/лa си | може | моћијаше | могаo/лa си могаo/лa |
Он, Она, Оно (Тој, таа, тоа) | може | ће моћи | буде могаo/лa/лo | је могаo/лa/лo; могаo/лa/лo je | може | можијаше | могаo/лa/лo je могаo/лa/лo |
Ми (Ние) | можемо | ћемо моћи | будемо могли/ле | смо могли/ле; могли/ле смо | могосмо | моћијасмо | могли/ле смо могли/ле |
Ви (Вие) | можетe | ћете моћи | будете могли/ле | сте могли/ле; могли/ле сте | могосте | моћијасте | могли/ле сте могли/ле |
Oни, Оне, Она (Тие) | могу | ће моћи | буду могли/лe/лa | су могли/моглe/моглa; могли/ле/ла су | могоше | моћијаху | могли/ле/ла су могли/лe/лa |
Предлози
Предлог | Падеж | Услов | Пример |
---|---|---|---|
među | акузатив | со глагол што означува движење | ići među ljude = „[да] оди меѓу луѓето“ |
инструментал | со глагол што не означува движење | biti među ljudima = „[да се] биде меѓу луѓето“ | |
na | акузатив | со глагол што означува движење | postaviti na sto = „[да се] постави на масата“ |
локатив | со глагол што не означува движење | biti na stolu = „[да се] биде на масата“ | |
nad(a) | акузатив | со глагол што означува движење | uzdigati se nad more = „[да се] воздигне над морето“ |
инструментал | со глагол што не означува движење | nalaziti se nad morem = „се наоѓа над морето“ | |
o | акузатив | obesiti o nešto = „[да] обеси нешто“ | |
локатив | govoriti o nečemu = „[да] зборува за нешто“ | ||
pod(a) | акузатив | со глагол што означува движење | padati pod sto = „[да] падне под масата“ |
инструментал | со глагол што не означува движење | ležati pod stolom = „[да] лежи под масата“ | |
pred(a) | акузатив | со глагол што означува движење | pozoviti pred kralja = „[да се] повика пред кралот“ |
инструментал | со глагол што не означува движење | govoriti pred kraljem = „[да] зборува пред кралот“ | |
s(a) | генитив | iskočiti sa stolice = „[да] срипа од столот“ | |
инструментал | со нешто | s mužem = „со мажот [ми]“ | |
u | генитив | u Branka Ćopića = „у/кај Бранко Ќопиќ“ | |
акузатив | со глагол што означува движење | ići u selo = „[да] оди во село“ | |
локатив | со глагол што не означува движење | živeti u selu = „[да] живее во село“ | |
za | акузатив | za profesora = „за професорот“ | |
инструментал | za profesorom = „зад професорот“ |
Поврзано
Литература
- Душанка Вујовић, Граматоломија : прегледна граматика српскога језика, Нови Сад : Либер, 2012, ISBN 978-86-85461-13-2
- Живко Н. Стефановић, Граматика српскога језика : за I разред средњих школа, Београд : Књижарница Радомира Д. Ћуковића, 1941.
- Живојин Станојчић, Љубомир Поповић, Граматика српскога језика : уџбеник за I, II, III и IV разред средње школе, Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 1995, ISBN 86-17-03871-3
- Милош Милошевић, Граматика српскога језика : приручник за познавање српског књижевног језика, Београд : Драганић, 2001, ISBN 86-441-0221-4
- Бранислав Уљаревић, Граматика - књижевност : основе граматике и књижевности српскога језика, Београд : Б. Уљаревић, 2012, ISBN 978-86-912289-3-4
- Стојан Новаковић, Српска граматика, 1894, 1902.
- Живојин П. Симић, Српска граматика, 1922.