Прејди на содржината

Српскохрватска граматика

Од Википедија — слободната енциклопедија

Граматиката на српскохрватскиот јазик (т.е. на хрватскиот, српскиот, босанскиот и црногорскиот јазик) е карактеристична по тоа што нема членови за именки, именките имаат седум падежи и има сложени граматички времиња. Именките имаат три рода и два броја. Придавките во српскиот јазик можат да се степенуваат на три начина: позитив, компаратив и суперлатив.

Падежи и деклинација на именки

[уреди | уреди извор]

Во српскиот јазик има седум падежи: номинатив, генитив, датив, акузатив, вокатив, инструментал и локатив. Кога именките се деклинираат, акцентот се менува за датив и локатив.

Еднина Класа I - м.р. I
прозор
Класа I - м.р. II
-ац, и живи суштества
магаре
Класа I - с.р. I
село
Класа I - с.р. I
воглавном што завршуваат на -e**
дрво and Миле (име)
Класа II - ж.р. I
жена
Класа II - ж.р. I
-ka
банка
Класа II - ж.р. I
-ga
книга
Класа III - ж.р. II
љубов
Номинатив прозор
prozor
магарац
magarac
село
selo
дрво drvo
Миле Mile
жена
žena
банка
banka
књига
knjiga
љубав
ljubav
Генитив прозорa
prozora
магарца
magarca
селa
sela
дрвета drveta
Милета Mileta
женe
žene
банке
banke
књиге
knjige
љубави
ljubavi
Датив прозôру
prozôru
магâрцу
magârcu
сêлу
sêlu
дрвêту drvêtu
Милету Miletu
жêни
žêni
бâнци
bânci
књизи
knjizi
љубâви
ljubâvi
Акузатив прозор
prozor
магарца
magarca
село
selo
дрво drvo
Милета Mileta
жену
ženu
банку
banku
књигу
knjigu
љубав
ljubav
Вокатив прозорē
prozore
магарчē
magarče
селō
selō
дрвō drvō
Миле Mile
женō
ženō
банкō
bankō
књигō
knjigō
љубави
ljubavi
Инструментал прозором
prozorom
магарцом
magarcom
селом
selom
дрветом drvetom
Милетом Mile
женом
ženom
банком
bankom
књигом
knjigom
љубави (or -ју)*
ljubavi(or -ју)
Локатив прозóру
prozóru
магáрцу
magárcu
сéлу
sélu
дрвéту drvétu
Милету Miletu
жéни
žéni
бáнци
bánci
књизи
knjizi
љубави
ljubavi
Множина прозори магариња села дрва жени банки книги љубов
Номинатив прозори
prozori
магарци
magarci
села
sela
дрва
drva
жене
žene
банке
banke
књиге
knjige
љубави
ljubavi
Генитив прóзорā
prozora
мáгарцā
magarca
сéлā
sela
дрвā
drva
жéнā
žena
бáнкā
banka
књигā
knjiga
љубави
ljubavi
Датив прозорима
prozorima
магарцима
magarcima
селима
selima
дрвима
drvima
женама
ženama
банкама
bankama
књигама
knjigama
љубавима
ljubavima
Акузатив прозоре
prozore
магарце
magarce
села
sela
дрва
drva
жене
žene
банке
banke
књиге
knjige
љубави
ljubavi
Вокатив прозори
prozori
магарци
magarci
села
sela
дрва
drva
женe
žene
банке
banke
књиге
knjige
љубави
ljubavi
Инструментал прозорима
prozorima
магарцима
magarcima
селима
selima
дрвима
drvima
женама
ženama
банкама
bankama
књигама
knjigama
љубавима
ljubavima
Локатив прозорима
prozorima
магарцима
magarcima
селима
selima
дрвима
drvima
женама
ženama
банкама
bankama
књигама
knjigama
љубавима
ljubavima

* Во зборови како што е љубов, кога се додава -ју на крај. Некои зборови се менуваат како на пример: Љубав се менува во Љубављу или Младост станува младошћу и Смрт станува Смрћу
** Еднослоговните зборови што завршуваат на -о се деклинираат на овој начин.

Како да се одредат кои именки спаѓаат во кои класи:

i) Ако именката завршува на согласка, најверојатно таа спаѓа во првата класа за м.р.

ii) Ако именката завршува на самогласките – o, или -e во еднина, тогаш таа спаѓа во првата класа на с.р. Но сепак некои мажки имиња не спаѓаат во оваа класа.
iii) Ако именката завршува на – a, тогаш таа е втора класа во ж.р. Исто така има и некои мажки именки што имаат женски завршетоци на – a, (пр: судија).

iv) Именките на класа III се сите од ж.р. и завршуваат на согласки. Тие се разликуваат од првата класа поради тоа што тие означуваат апстрактни именки (пр: љубав, смрт, болест, младост).

Придавки

[уреди | уреди извор]

Инфлекција

[уреди | уреди извор]

Придавките имаат три родови (машки, женски и среден), шест падежи (номинатив, датив, генитив, акузатив, инструментал и локатив) и два броја (еднина и множина).

Еднина М.Р. С.Р. Ж.Р.
Номинатив нов(и) ново нова
Акузатив нов(и) ново нову
Генитив новог(а) новог(а) новe
Датив новом новом новој
Инструментал новим новим новом
Локатив новом новом новој
Множина нови (m) нови (n) нови (f)
Номинатив нови нова нове
Акузатив нове нова нове
Генитив нових нових нових
Датив новим новим новим
Инструментал новим новим новим
Локатив новим новим новим

Компарација на придавки

[уреди | уреди извор]

Придавките имаат три степени: позитив, компаратив и суперлатив.

Еднина М.Р. С.Р. Ж.Р.
Номинатив добар
бољи
најбољи
добро
боље
најбоље
добра
боља
најбоља
Акузатив добар
бољи
најбољи
добро
боље
најбоље
добру
бољу
најбољу
Генитив доброг(а)
бољег(а)
најбољег(а)
доброг(а)
бољег(а)
најбољег(а)
добре
боље
најбоље
Датив добром
бољом
најбољом
добром
бољом
најбољом
доброј
бољој
набољој
Инструментал добрим
бољим
најбољим
добрим
бољим
најбољим
добром
бољом
најбољом
Локатив добром
бољом
најбољом
добром
бољом
најбољом
доброј
бољој
набољој
Множина М.Р. С.Р. Ж.Р.
Номинатив добри
бољи
најбољи
добра
боља
најбоља
добре
боље
најбоље
Акузатив добре
боље
најбоље
добра
боља
најбоља
добре
боље
најбоље
Генитив добрих
бољих
најбољих
добрих
бољих
најбољих
добрих
бољих
најбољих
Датив добрим
бољим
најбољим
добрим
бољим
најбољим
добрим
бољим
најбољим
Инструментал добрим
бољим
најбољим
добрим
бољим
најбољим
добрим
бољим
најбољим
Локатив добрим
бољим
најбољим
добрим
бољим
најбољим
добрим
бољим
најбољим

Помошни глаголи

[уреди | уреди извор]

Глагол јесам

[уреди | уреди извор]

Нема инфинитив и има само сегашно време:

Лична заменка Сегашност Сегашност (нег. форми)
Долга (акцентирана) форма Долга (неакцентирана) форма
Ја (Јас) јесам сам нисам
Ти (Ти) јеси си ниси
Он, Она, Оно (Тој, таа, тоа) јесте је није
Ми (Ние) јесмо смо нисмо
Ви (Вие) јесте сте нисте
Они, Оне, Она (Тие) јесу су нису

Глагол бити

[уреди | уреди извор]

Овој глагол е ист со македонскиот помошен глагол сум.

Лич. заменка Сегашност Иднина Минато
1-во 2-ро перфект аорист имперфект плуперфект
Ја (Јас) будем ћу бити будем био/ла сам био/ла; био/ла сам бих бејах био/ла сам био/ла
Ти (Ти) будеш ћеш бити будеш био/ла си био/ла; био/ла си би бејаше био/ла си био/ла
Он, Она, Оно (Тој, таа, тоа) буде ће бити буде био/ла/ло је био/ла/ло; био/ла/ло је би бејаше био/ла/ло је био/ла/ло
Ми (Ние) будемо ћемо бити будемо били/ле смо били/ле; били/ле смо бисмо бејасмо били/ле смо били/ле
Ви (Ти) будете ћете бити будете били/ле сте били/ле; били/ле сте бисте бејасте били/ле сте били/ле
Они, Оне, Она (Тие) буду ће бити буду били/ле/ла су били/биле/била; били/ле/ла су бише бејаху били/ле/ла су били/ле/ла

Правилни глаголи

[уреди | уреди извор]
Лич. заменка Сегашност Иднина Минато
1-во 2-ро перфект аорист имперфект плуперфект
Ја (Јас) радим ћу радити будем радиo/ла сам радиo/ла; радиo/ла сам рад+ах>рађах радиo/ла сам радиo/ла
Ти (Ти) радиш ћеш радити будеш радиo/ла си радиo/ла; радиo/ла си рад+аше>рађаше радиo/ла си радиo/ла
Он, Она, Оно (Тој, таа, тоа) ради ће радити буде радиоo/ла/ло је радиo/ла/ло; радиo/ла/ло је рад+аше>рађаше радиo/ла/ло је радиo/ла/ло
ми (We) радимо ћемо радити будемо радили/ле смо радили/ле; радили/ле смо рад+асмо>рађасмо радли/ле смо радили/ле
Ви (Вие) радите ћете радити будете радили/ле сте радили/ле; радили/ле сте рад+асте>рађасте радили/ле сте радили/ле
Они, Оне, Она (Тие) раде ће радити буду радили/ле/ла су радили/радиле/радила; радили/ле/ла су рад+аху>рађаху радили/ле/ла су радили/ле/ла

Неправилни глаголи

[уреди | уреди извор]
Лич. заменки Сегашност Иднина Минато
1-во 2-ро перфект аорист имперфект плуперфект
Ја (Јас) могу' ћу моћи будем могаo/ла сам могаo/ла; могаo/ла сам могох моћијах могаo/ла сам могаo/ла
Ти (Ти) можеш ћеш моћи будеш могаo/ла си могаo/ла; могаo/ла си може моћијаше могаo/ла си могаo/ла
Он, Она, Оно (Тој, таа, тоа) може ће моћи буде могаo/ла/ло је могаo/ла/ло; могаo/ла/ло je може можијаше могаo/ла/ло je могаo/ла/ло
Ми (Ние) можемо ћемо моћи будемо могли/ле смо могли/ле; могли/ле смо могосмо моћијасмо могли/ле смо могли/ле
Ви (Вие) можете ћете моћи будете могли/ле сте могли/ле; могли/ле сте могосте моћијасте могли/ле сте могли/ле
Они, Оне, Она (Тие) могу ће моћи буду могли/ле/ла су могли/могле/могла; могли/ле/ла су могоше моћијаху могли/ле/ла су могли/ле/ла

Предлози

[уреди | уреди извор]
Предлог Падеж Услов Пример
među акузатив со глагол што означува движење ići među ljude = „[да] оди меѓу луѓето“
инструментал со глагол што не означува движење biti među ljudima = „[да се] биде меѓу луѓето“
na акузатив со глагол што означува движење postaviti na sto = „[да се] постави на масата“
локатив со глагол што не означува движење biti na stolu = „[да се] биде на масата“
nad(a) акузатив со глагол што означува движење uzdigati se nad more = „[да се] воздигне над морето“
инструментал со глагол што не означува движење nalaziti se nad morem = „се наоѓа над морето“
o акузатив obesiti o nešto = „[да] обеси нешто“
локатив govoriti o nečemu = „[да] зборува за нешто“
pod(a) акузатив со глагол што означува движење padati pod sto = „[да] падне под масата“
инструментал со глагол што не означува движење ležati pod stolom = „[да] лежи под масата“
pred(a) акузатив со глагол што означува движење pozoviti pred kralja = „[да се] повика пред кралот“
инструментал со глагол што не означува движење govoriti pred kraljem = „[да] зборува пред кралот“
s(a) генитив iskočiti sa stolice = „[да] срипа од столот“
инструментал со нешто s mužem = „со мажот [ми]“
u генитив u Branka Ćopića = „у/кај Бранко Ќопиќ“
акузатив со глагол што означува движење ići u selo = „[да] оди во село“
локатив со глагол што не означува движење živeti u selu = „[да] живее во село“
za акузатив za profesora = „за професорот“
инструментал za profesorom = „зад професорот“

Поврзано

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Душанка Вујовић, Граматоломија : прегледна граматика српскога језика, Нови Сад : Либер, 2012, ISBN 978-86-85461-13-2
  • Живко Н. Стефановић, Граматика српскога језика : за I разред средњих школа, Београд : Књижарница Радомира Д. Ћуковића, 1941.
  • Живојин Станојчић, Љубомир Поповић, Граматика српскога језика : уџбеник за I, II, III и IV разред средње школе, Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 1995, ISBN 86-17-03871-3
  • Милош Милошевић, Граматика српскога језика : приручник за познавање српског књижевног језика, Београд : Драганић, 2001, ISBN 86-441-0221-4
  • Бранислав Уљаревић, Граматика - књижевност : основе граматике и књижевности српскога језика, Београд : Б. Уљаревић, 2012, ISBN 978-86-912289-3-4
  • Стојан Новаковић, Српска граматика, 1894, 1902.
  • Живојин П. Симић, Српска граматика, 1922.