Ана Линдстет

Од Википедија — слободната енциклопедија
Линдштед во 2012 година

Ана Керстин Ерика Линдштед (родена на 6 април 1960 година[се бара извор] ) била шведски амбасадор во Пекинг од 2016 до почетокот на 2019 година.

Образование и кариера[уреди | уреди извор]

Линдштед пораснала во Лунд, каде што студирала на Лундскиот универзитет.[1] Истовремено со нејзината функција во Кина, Линдштет служела како амбасадор на Шведска во Монголија . Таа исто така служела како амбасадор на Шведска во Мексико (2006–2011) и Виетнам (2003–2006). Пред да се вработи во Странската служба, таа работела како новинар и учител.[2]

Контроверзија на прикриена дипломатија[уреди | уреди извор]

Во февруари 2019 година, ќерката на Гуи Минхаи, Ангела, направила блог-објава во која документирала „многу чудно искуство“ со Линдштет. Во него, таа тврдела дека Линдштет ја контактирала во средината на јануари и ја поканила на состанок во Стокхолм што го организирала со некои кинески стопанственци за кои сметала дека можат да помогнат да се обезбеди ослободување на нејзиниот татко.[3]

Анџела на својот блог раскажала дека состаноците се одржувале во приватен салон во хотел во Стокхолм, каде што била затворена со денови, па дури била придружувана до и од бањата. Мажите, кои тврделе дека имаат „врски со кинеската комунистичка партија “, очигледно користеле мешавина од поттикнувања, манипулации и закани врз неа. Нејзе и било кажано дека ослободувањето на нејзиниот татко ќе зависи од таа да ја прекине кампањата и да избегне медиумски ангажман. Тие и понудија кинеска виза како и работа во кинеската амбасада.[3] На Ангела, присуството и навидум поддржувачкиот став на амбасадорот Линдштет сугерираше дека разговорите биле иницирани од шведското Министерство за надворешни работи. Таа сепак се чувствуваше непријатно од состаноците. Кога подоцна побарала прашања до шведското Министерство за надворешни работи, тоа рекло дека не знаело за настаните.[3]

Кинеската амбасада во Стокхолм негирала каква било вмешаност; шведското Министерство соопштило дека дознале за настаните дури откако се одржале состаноците. За печатот било потврдено дека амбасадорот е отповикан и дека во тек била внатрешна истрага за инцидентот.[3][4][5] Обвинителите ја испитувале „за нарушување на националната безбедност на земјата со „произволно однесување при преговарање со странска сила. „ [6] На 9 декември, Линдштет била обвинета од шведските обвинители за „арбитрарност за време на преговорите со странска сила“, обвинение без преседан во модерна Шведска, со можна максимална затворска казна од 2 години.[7] Подоцна, нејзиното судење во Окружниот суд во Стокхолм започнало во јуни 2020 година.[8] На 10 јули, понискиот суд пресудил дека обвинителите не можат да докажат дека Ана Линдштед ги пречекорила своите овластувања и ја ослободил од обвиненијата против неа.[9]

Наводи[уреди | уреди извор]

 

  1. „Vår röst I Paris“. Naturskyddsföreningen (Swedish). 24 November 2015.CS1-одржување: непрепознаен јазик (link)
  2. „AMBASSADOR OF SWEDEN ANNA LINDSTEDT“ (PDF). Архивирано од изворникот (PDF) на 2019-10-30. Посетено на 30 October 2019.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Lyons, Kate (14 February 2019). „Sweden investigates its Beijing ambassador over 'strange' meetings“. The Guardian. Архивирано од изворникот на 26 December 2019. Посетено на 9 March 2020.
  4. „Ambassador to China Anna Lindstedt sent back to Sweden after Gui Minhai reports“. South China Morning Post. 14 February 2019.
  5. 'Threats, verbal abuse, bribes, flattery' won't silence me: Sweden probes unauthorised meeting with daughter of bookseller detained in China“. Hong Kong Free Press. 14 February 2019.
  6. „Sweden sends new ambassador to China in wake of diplomatic scandal“. The Local. April 18, 2019. Посетено на 8 August 2020.
  7. Magra, Iliana; Buckley, Chris (9 December 2019). „Sweden Charges Ex-Ambassador to China Over Secret Meetings“. The New York Times. ISSN 0362-4331. Посетено на 10 December 2019.
  8. „China-Sweden: Ex-ambassador Lindstedt on trial for risking security“. BBC. 5 June 2020.
  9. „Swedish Ex-Envoy Acquitted of Planning Illegal China Meeting“. Associated Press. 10 June 2020 – преку The New York Times.