Пристаниште Белград

Од Википедија — слободната енциклопедија

Пристаништето во Белград е товарно и патничко пристаниште сместено на реката Дунав во Белград, Србија. Пристаништето се наоѓа во центарот на Белград, во близина на Панчевскиот мост. Исто така, управува со патничкиот терминал на блиската река Сава.[1] Капацитетот за пренос на пристаништето е три милиони тони годишно. Има и 300.000 квадратни метри магацини и 650.000 метри квадратни простори за складирање на отворено. Најчестите стоки за товар се сол, шеќер, бетонско железо, хартија, цевки и вештачки ѓубрива

Пристаништето било приватизирано во 2005 година, во процес кој покрена прашања за корупција кои сè уште не се решени.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Новото градско пристаниште било замислено на сегашната локација веќе во 1923 година кога бил изготвен првиот генерален урбанистички план на Белград. Иако мнозинството од предлозите биле прифатени од Министерството за градежништво, планот бил усвоен во 1924 година и биле потребни децении пред пристаништето навистина да биде изградено.[3]

Пристаништето работи од 1961 година.[1] Во 2005 година, луксембуршката компанија „Ворлдфин“ во сопственост на Делта Холдинг и Милан Беко, го купила белградското пристаниште од градот Белград за сума од 40 милиони евра.[4] Трансакцијата во подоцнежните години била поништена и оттогаш е предмет на судска постапка меѓу „Ворлдфин“ и државните органи.[5]

Од 2018 година, пристаништето во Белград е најразвиеното пристаниште во Србија.[6] Најчести стоки за оптоварување се сол, шеќер, бетонско железо, хартија, цевки и вештачки ѓубрива.[6]

Галерија[уреди | уреди извор]

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 „History“. lukabeograd.com. Посетено на 23 March 2019.
  2. „Serbian Ex-Minister Awaits Corruption Retrial Verdict“. Balkan Insight (англиски). 2020-01-10. Посетено на 2021-07-21.
  3. Mirjana Nikić (9 April 2021). Изложба првог генералног плана Београда [Exhibition of the first Belgrade's general (urban) plan]. Politika-Moja kuća (српски). стр. 1.
  4. Petković, Rato (22 January 2007). „Mišković kupio luku Beograd za gradnju stanova“. poslovni.hr (Croatian). Посетено на 23 March 2019.CS1-одржување: непрепознаен јазик (link)
  5. „Privatizacija Luke Beograd: Kupovinom preduzeća do ekskluzivnog zemljišta“. insajder.net (Serbian). 26 November 2016. Посетено на 23 March 2019.CS1-одржување: непрепознаен јазик (link)
  6. 6,0 6,1 „Stotine miliona evra od lađa na Dunavu - Luke u Srbiji čekaju velika ulaganja“. ekapija.com (Serbian). 4 June 2018. Посетено на 24 March 2019.CS1-одржување: непрепознаен јазик (link)

Надворешни врски[уреди | уреди извор]