Крвава бајка
Крвава бајка е една од најпознатите поеми на српската поетеса Десанка Максимовиќ. Поемата е посветена на учениците на крагуевачката гимназија кои биле дел од 7.000 стрелани цивили од страна на германските окупациони власти на 21 октомври 1941, на почетокот на Втората светска војна.
Поемата[уреди | уреди извор]
Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану,
умрла је мученичком смрћу
чета ђака
у једном дану.
- Исте су године
- сви били рођени,
- исто су им текли школски дани,
- на исте свечаности
- заједно су вођени,
- од истих болести сви пелцовани,
- и сви умрли у истом дану.
Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану,
умрла је мученичком смрћу
чета ђака
у једном дану.
- А педесет и пет минути
- пре смртног трена
- седела је у ђачкој клупи
- чета малена
- и исте задатке тешке
- решавала: колико може
- путник ако иде пешке...
- и тако редом.
- Мисли су им биле пуне
- истих бројки,
- и по свескама у школској торби
- бесмислених лежало безброј
- петица и двојки.
- Прегршт истих снова
- и истих тајни
- родољубивих и љубавних
- стискали су у дну џепова.
- И чинило се сваком
- да ће дуго
- да ће врло дуго,
- трчати испод свода плава
- док све задатке на свету
- не посвршава.
Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану,
умрла је јуначком смрћу
чета ђака
у истом дану.
- Дечака редови цели
- узели се за руке
- и са школског задњег часа
- на стрељање пошли мирно
- као да смрт није ништа.
- Другова редови цели
- истог часа се узнели
- до вечног боравишта.