Езерски галеб
Езерски галеб | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | Животни |
Колено: | Хордати |
Класа: | Птици |
Ред: | Бекасови |
Семејство: | Галеби |
Род: | Chroicocephalus |
Вид: | Езерски галеб |
Научен назив | |
Chroicocephalus ridibundus (Linnaeus, 1766) | |
Синоними | |
Larus ridibundus |
Езерски галеб или речен галеб (науч. Chroicocephalus ridibundus) — мал галеб кој се гнезди во поголем дел од Европа и Азија, како и во крајбрежниот дел на источна Канада. Поголем дел од популациите се преселнички, зимуваат далеку на југ, но некои птици во поблагите западни области на Европа се станарки. Како и со повеќето други галеби, претходно овој вид бил сместуван во родот Larus.
Опис
[уреди | уреди извор]Овој галеб е долг 38-44 см и има распон на крилјата од 94-105 см. Во сезоната на парење главатa и вратот на птицата се чоколаднокафеави, темето и стомакот се бели, врвовите на пердувите за летање се црни, а останатите делови од телото се сиви. Вон сезоната на парење, главата е бела, со 2 мали кафени точки кај очите.
Живеалиште и исхрана
[уреди | уреди извор]Речниот галеб живее во големи јата и густи колонии составени од илјадници парови, често и со други видови галеби. Останува во колонијата и за време на размножувањето. Тогаш бара места крај мочуришта и езера со богата водна растителност. Останатото време го минува во депонии, рибници, канали и сл. Сака плитки, мирни води и влажни места. Овие галеби, како и другите, јадат сè. Водни и сувоземни инсекти, риби, црви, мекотели, ракови, глодачи, а понекогаш и семиња. Јадат остатоци од храната на луѓето.
Размножување
[уреди | уреди извор]Гнездата им се грубо изградени и поставени директно на земја, послани со суви гранки. Ако се блиску до вода тогаш се конусни или поставени на повискоко за да не се намократ. Женката несе 2-4 маслинестокафеави јајца, испрскани со сиви и црно-кафени точки. Ги инкубираат и двата родитела во период од 22 до 24 дена. Малечките ги хранат со полусварена храна. По десетина дена малечките првпат излегуваат од гнездото.
Статус
[уреди | уреди извор]Бројот на овие птици се намалува, но падот не е многу брз за да предизвика тревога. Во 2006 година во светот имало 4.800.000 до 8.900.000 птици од овој вид. Јајцата на овие птици во Велика Британија се сметаат за деликатес и се јадат тврдо варени.[2][3]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Возрасна единка, вон сезона на парење
-
Возрасен, во сезона на парење, детаљ на главата
-
Возрасен, во сезона на парење
-
Младенче
-
Museum specimen
Наводи
[уреди | уреди извор]- ↑ „Larus ridibundus“. IUCN Red List. Version 2006. International Union for Conservation of Nature. 2004. Посетено на 11 May 2006.
- ↑ Copping, Jasper (28 March 2009). „Top restaurants face shortage of seagull eggs“. The Daily Telegraph. London.
- ↑ Conservation (Natural Habitats&c
- Harrison P. Seabirds of the World. Princeton University Press, Princeton (NJ), 1987 ISBN 0-691-01551-1
- Dunn JL, Alderfer J. National Geographic Field Guide to the Birds of North America National Geographic Society 2006 ISBN 0-7922-6877-6
- Pons J.M., Hassanin, A., and Crochet P.A.(2005). Phylogenetic relationships within the Laridae (Charadriiformes: Aves) inferred from mitochondrial markers. Molecular phylogenetics and evolution 37(3):686-699
Надворешни врски
[уреди | уреди извор]- Stamps (worldwide)
- Black-headed Gull videos on the Internet Bird Collection
- Black-headed Gull photo gallery VIREO
- Ageing and sexing (PDF; 2.0 MB) by Javier Blasco-Zumeta & Gerd-Michael Heinze Архивирано на 12 ноември 2013 г.